Студентски радови

Некадашња културна ризница, данашњи мук

27. август 2018.
Јелена Маринковић

Зграда Народне библиотеке, срушена 1941.

Почивају ли у миру?

У романтичном делу старог Београда, који красе зграде рестаурираних фасада, између Парка несврстаним земљама и куће познатог српског архитекте, Бранислава Којића, у близини Конака кнегиње Љубице, налази се ограђени простор који подсећа на остала београдска недовршена градилишта.
Иза тамне, гвоздене ограде зелени се велика површина из чијег трња провири по која цигла некадашње Народне библиотеке на Косанчићевом венцу. Некада зграда науке, данас сабласна збирка корова. Библиотека која је поседовала триста хиљада књига, оригиналне рукописе на пергаменту, повеље, као и краљевска, царска и црквена документа, хиљаду и петсто средњовековних рукописних књига, изгорела је у пожару шестог априла 1941. године.

Након седамдесет седам година од овог тужног догађаја постоје два веровања како је библиотека страдала. Према речима мастер историчара, Бобана Никитића у једној опште прихваћеној верзији бомбардовања стоји да је библиотека погођена у послеподневним часовима са две запаљиве гранате. Друга верзија тврди да је на зграду пао фосфорни штапић кога је донео ветар, а да је зграда изгорела јер није било правовремене реакције. “Оно што иде у прилог првој теорији је изјава са суђења намачког ваздухопловног генерала Александра Лера који је потврдио да је библиотека била један од циљева напада. Још по избијању Другог светског рата нападом Немачке на Пољску 1. септембра 1939. године, министарство просвете Краљевине Југославије припремало је план за очување културног блага. Из тог разлога 9.септембра 1939. године основан је Мобилизациони отсек који је имао за циљ да се дрaгоцености Народне библиотеке склоне ван Београда. Највредније ствари биле су спремне за евакуацију већ 1. априла, међутим одлуком министра просвете Милоша Трифуновића, лимени ковчези са грађом остали су у згради до даљњег. Транспорт ковчега био је предвиђен за 7. април али овај план осујетио је изненадни напад немачке авиације 6. априла 1941. године” рекао је Никитић.

Након седамдесет седам година мука на простору међу тим решеткама, истинитост поменутих верзија страдања Народне библиотеке занемарива је поред чињенице да из пожара није извучена ни једна цела књига. У дневнику дворског ађутанта Краља Петра II, Миодрага Ракића забележено је да су грађани након Другог светског рата узимали остатке, цигле и плоче Народне библиотеке, не би ли их искористили ако зграда икада буде обновљена. Међутим, након толико година место на ком почивају многе значајне странице данас изгледа као запуштена ливада у приватном власништву, где се остаци грађевине скоро ни не виде од корова.
У јуну 2017. године најављена је изградња спомен-парка који ће чувати и приказати остатке Народне библиотеке. Овај пројекат требало је отпочети ове године, међутим око зелене површине уместо матерјала за изградњу налази се паркинг и пар београдских мотела. Ако се неко ко не зна за страдање библиотеке нађе на овом месту, неће знати да испред њега стоји споменик који сведочи брисанје културе једног народа, јер на зеленој огради нема никаквог паноа који ће објаснити тај простор.