Интервју недеље

Остварио сам свој дечачки сан

27. децембар 2014.
Александра Цукавац

Хаџи Ненад Маричић

Ненад Маричић је глумац Народног позоришта, кога  позоришна публика памти по улози Хенрија VI ,телевизијска публика као Сашу из серије Горки плодови ,a филмска по улози у филму Синовци.  У време студија један од најбољих студентата у класи проф. Предрага Бајчетића .Оснивач рок  бенда „Супер Вајб“.

Glumac Maričić У бифеу Народног позоришта прича о својим почецима,  о периоду док је студирао, као и о улогама које је прижељкивао и добио.

Полако скидајући кожни мантил са великим узбуђењем говори о позоришној представи  Хенри VI, то је рана Шекспирова драма у  у режији  Никите Миливојевића., која је  приказана у Глоб театру у Лондону. Представа је одиграна на културној Олимпијади којој Велика Британија полаже велико одушевљење и за коју се може рећи да је најважнији културни догађај 2012. године.“Један део представе већ је пала ноћ и кад су се упалие светиљке на позорници само ми је  прошло кроз главу: Шест месеци си читао о  краљици Елизабети а сад ево, овде си.“

У Народоном позоришту чији је стални члан већ једанаест година, почео је да ради првог дана 2002. године, као студент треће године. Са осмехом и гласним тоном, у заносу почиње да прича о том периоду. У тој години његов таленат није могао остати непримећен.“ Изузетно важан моменат за Ненада као студента, био је  одлазак на светски фестивал глуме у Румунији, где су постали светски шампиони. Ппрославили су се са античким монолозима. Играли су и у Србији и добили су пехар, као посебну награду „ Зоранов брк“ првог реда. Титула му је уручена пред целим Народним позориштем и то је оно чега се радо сећа. „Говорио сам  моноолог Едипа и оставио велики утисак на Русе који су званично упутили позив мојој академији, али тада ми је било важније позориште. Почеле су да долазе озбиљне улоге, велике представе, каква је била представа „Комендијаши“, „Невјеста од ветра“, „Рибарске свађе.“ Прузила му се прилика да заигра у изванредној позоришној представи „Рибарске свађе“, представи која се више не игра, у којој је глумио десет година. Оно што и данас очарава позоришну публику, је чињеница да два месеца пре саме представе, нису се могле набавити карте, чак иако се већ девет година приказивала. Тих година глумци су долазили по неколико пута да је гледају.Овакву посећеност и успешност Ненад објашњава чињеницом да је представа била чиста импровизација, сваки пут била је другачија, али увек смешна и Maricicзанимљива.

Ненад је рођен у Загребу , у коме је живео до своје дванаесте године.

Рођен сам у Загребу пре 33 године, Ненад се насмејао и додао: “Каква случајност, овако гласи реплика коју изговарам у једној представи“ „Рођен сам пре 33 године“. Одрастао у Максимиру, навија  за  Црвену  Звезду, какав парадокс, ипак поноси се тиме.  У том периоду је чврсто веровао да има таленат за глуму, па је ишао на све уметничке секције, чак и на новинарство, која је тада била једна од најпрестижнијих уметничких секција.

Несуђени правник

Долазак необичног дванестогодишњака у  Ивањицу, планински градић на југозападу Србије је прва прекретница у животу овог глумца. Одрастање и сазревање личности. Симпатичан дечак који се мора  изборити за своје место. Ођедном настаде тишина, испи гутљај пића, и озбиљно рече:  “Дечко који је морао да се туче да би показао да није слабић, да покаже да је добар ђак, да уме да буде и штребер и добар друг.“ Осећај јаке заштићености, диван пријем Ивањичана који су га већ знали и ништа мање оних који су га те године упознали. Радо се сећа Ивањице, прве љубави, првих 5.00 у школи“,парка који умива водопад, на коме се огледају крошње  дрвећа, непресушни извор дивљења и пажње. Пејзаж који сећа глумца на најлепших шест година у животу. Студент права, који је прву годину завршио са лакоћом, док је у другој години како сам каже , схватио шта је уписао. “Молио сам Бога да се нешто велико деси, да се вратим у Ивањицу и да  размислим шта ћу даље. И стварно се десило. Бомбардовање.Тежак период за нашу земљу и људе, диван период од три месеца у животу младог глумаца. “Као да сам био на пустом острву“  Пуно људи је тих несрећих месеци  шетало парком, гледајући водопад који је био глув за сирене узбуне. У парку у коме влада  слобода и ниста друго. Све што је као адолесцент пробао, све што је као тинејџер научио било је у том парку. Теска времена, једна бојазан, како се буди са четрдесет година и једно питање шта би било да је покушао. Једна сазрела одлука. Монолог који је спремио за један дан, отклања родитељима сваку сумњу. На пријемном уписује академију из првог пута, иако је  по савету професорке књижевности дошао да се забави и покаже шта зна.

Дуго путовање у ноћ

Харизматични глумац истиче да је поносан био кад је завршио факултет. „Када човек дипломира огроман камен му падне са срца“. Иако то не мора да уради за глумачку каријеру, сматрам да је то битно да бисте напредовали“.  Као великом поборнику образовања, Ненаду се указала прилика да предаје као асистент и изведе две класе студената на академији глуме у Бијељини. Једно време је сам водио часове, глумица Љиљана Благојевић му је дала велику слободу и указала поврење. Колико су предано радили говори и то да су студенти показали знање које се не разликује  од оног које се стиче на државној академији. Велики успех није само у томе што су од њега могли да добију знање, већ и пријатеља, будућег колегу који ће увек бити ту за савете. Дружељубиви  глумац  истиче да је  рад са студентима и њему доста помогао: „За мене је то било једно поновно школовање. Осећам да  не могу да изађем на сцену док не разрешим све ствари које смо научили на академији.“

Maricic 2На Факултету драмских уметности формира се и школује уметник. Превазишао је размаженост и сујету. У класи проф. Бајчетића под чијом су педагошком палицом уметнички стасали: Катарина Радивојевиц, Слобода Мићаловић, Марија Вицковић, Ана Франић и Бане Томсевић. „Постали смо јаки, брисали своје мане“  Каљење у класи где су били сви аждаје. Млади људи увек спремни на борбу.“ Након пет година инетнзивног дружења схавтили су да морају да побегну једни од других, јер је постало неиздрживо.“Схватили смо да морамо да имамо и неку љубав и неке девојке и момке“. У уметнику који тек почиње да стасава буди се велика снага и ентузијазам. „Могу да кажем да се у мени пробудио  хороскопски поџнак лав у правом смислу. „Ти си неко ко може да буде вођа“ слушао сам. На питање која  му је омиљена улога, Ненад одговара да је то улога  у антологијској представи Боре Драшковића „Дуго путовање у ноћ“. „Бора Драшковић је  говорио да је из тих генерација успео да покупи четири краља глуме. Често је умео да каже: „Када бих могао да радим само са два студента онда би то свакако били Ненад Маричић и Марија Вицковић“. У улози сина  Ружице Сокић и Петра Краља, који ће бити његов отац у филму Синовци, осетио је посебну чар. Са посебним сјајем у очима, посебном топлином у гласу рече: „Играјући са таквим  глумцима а нарочито  са Петром  Краљом, било је то више од позоришта“. Петар и ја имали смо једну велику заједничку сцену. То су били  моменти кад сам желео да му кажем да је то за мене нешто заиста посебно и непоновљиво, али сам помислио како је он  већ имао хиљаду таквих представа“. Међутим, када смо изашли после аплауза, Петар ме је загрлио и рекао: “ Еј, масторе ово је било нешто посебно“. Често се дешава да глумци  добијају исте партнере у различитим представама.

„Марија Вицковић је моја вечита партнерка“. Неки партнери остају упамћени као Петар Краљ и Цеца Бојковић. Људи нас  спајају јер изузетно брзо, енергично и лако радимо у пару.“ Били су  партнери и у дипломској  представи  Галеб, професорима су измамили сузе и дипломирали са десетком.

„Улоге које долазе „одозго“

  Прилику да се окуша у  озбиљаном  телевизијском пројекату добија у дигиталном филму „Илка“ режисера Здравка Шотре, који му је поверио главну улогу у историјском пројекту. Ненада најшира публика памти по улози Саше из серије „Горки плодови“,  остварењу Синише Ковачевића његовог дугогодисњег сарадника са којим је урадио шест пројеката. Сада већ одлучно и брзо, озбиљним изразом лица рече : “Та серија је мени омогућила да осетим и ту популарност која се везује за глумце, да немам то проклетство да се дуго бавим позориштем, Шекспиром и Достојевским, а да ме људи познају по некој ТВ реклами.“ Да је уметник ефикаснији и срећнији  када више ради и ствара најболље је доказао Ненад који је у то време када се серија  снимала, налазио времена и енергије да предаје  на катедри у Бијељини.

 Прва  улога шармантног глумца, на филмском платну, била је улога у филму  „Синовци“,  Синише Ковачевића. Филм је добио награду „Златног витеза“ у Русији, коју многи називају руским Оскаром. Била је то потврда дугогодишњег и преданог рада у позоришту, шанса да свој таленат искаже и на великом платну. Највећа награда за скромног уметника била је вест  да је славни глумац Николај Бурљајев рекао за његов  кадар у филму, да је  најбољи који је видео у животу. Ненад је вест примио у оном парку, поред водопада, овог пута не као децак који жели да покуша, већ као глумац који је успео. Посебно занимљива случајност, пре него што га је Николај похвалио, Ненад је неколико месеци пре говорио студентима о њему,  као једном од највећих глумаца у историји. Талентовани  глумац каже да је имао велику срећу да упозна славног глумца баш у просторијама Народног позоришта, показујући место, где ми седимо. На Ненада је посебан утисак оставило то што су се срели поново у Храму Светог Саве. “ Осећам као да улоге не добијам од људи него негде горе, изнад облака. Моје улоге, верујем да стижу, не од људи, него од оних одозго“.