Интервју недеље

Блог – мој виртуелни кутак

27. децембар 2014.
Катарина Јањић

Иако многи сматрају да за свршене студенте новинарства са Факултета политичких наука нема места на тржишту рада, Бранислава Антовић показује да уз доста креативности и добре воље свако може да пронађе своје место. Млада модна блогерка позната је по свом, већ сада једном од најбољих модних блогова на нашим просторима ,,Brana’s divine world“. Недавно је добила награду за Личност од стила коју јој је доделио магазин ,,Базар“. О својим почецима у свету моде и блога, али и о изазовима са којима се суочила говори у интервјуу за онлајн портал ,,Журналист“.

Какав је осећај добити признање за личност од стила?

Када такво признање добијете од редакције култног домаћег магазина Базар, који уз Радио Београд, дневни лист Политику, и РТС видим као један од стубова домаћег медијског неба, онда то  једино могу описати као изузетну част.

b1Како сте дошли на идеју да креирате свој модни блог?

Блог сам покренула у октобру 2010.године, само месец дана након што сам дипломирала, а из жеље да себи обезбедим кутак на којем ћу моћи да се креативно изразим. У том периоду сам  уписала и мастер студије уз које ме је чекало још минимум годину дана теорије и учења. Био је то сјајан начин да се посветим својим интересовањима, али и писању, мени као новинару врло важном сегменту. Временом, блог је постао мој виртуелни CV путем којег сам стигла до својих првих новинарских ангажовања.

Једна од табу тема када је реч о бављењу блогом је зарада.Каква је зарада од модног блога и да ли од ње може да се живи?

Чини ми се да је људима у нашој земљи тешко да прихвате чињеницу да модерно доба и нови животни стандард доприносе настанку нових професија и нестанку неких раније присутних. У групу ових првих свакако спадају и блогери. Нема више простора за чуђење над том појавом, јер је реч о глобалном тренду и ситуацији која је у иностранству одавно прихваћена као стандардна. И да, зарада постоји, као што постоји и у било којим другим медијима и она је искључиво последица великог рада, труда и воље. Никад не долази сама од себе и без разлога.

Колико се разликује бављење модним блогингом у иностранству и код нас?

Рекла бих да је у иностранству модни блогинг одавно индустрија за себе. Индустрија чији је значај брзо схваћен и чији су представници признати као особе од кредибилитета. Њих дизајнери желе да имају у првим редовима својих ревија а уредници на страницама својих магазина. У случају наше земље најпроблематичнији је био тај моменат прихватања и разумевања блога као медијског концепта. У последње две године ситуација се у том погледу знатно поправила. Верујем да је начињен први и најзначајнији корак на путу да блогинг и у Србији постане важан медијски концепт, па можда чак и засебна индустрија. Овде не причам само о модним и lifestyle блоговима, већ о блоговима у глобалу. Тај пут ће бити значајно дужи и тежи но што је био нашим колегама у иностранству,  али имам наду даје могуће стићи до циља.

Шта је за Вас добар стил?

Стил је све оно што нас чини оним што јесмо. Начин на који се облачимо, филмови којеb2 гледамо, музика коју слушао, места на која излазимо, речник којим се користимо. Имати стил а за мене значи умети да процените квалитет од оног другог. Имати стила значи имати жељу  и способност да тај квалитет учините својом свакодневницом.

Како је знање које сте стекли на Факултету политичких наука утицало на Ваш блог?

Увек сам истицала да ме је ФПН поприлично обликовао не само као новинара већ и као личност. Отуд своју одлуку да управо упишем новинарство на овом факултету и даље сматрам једном од најбољих у животу. Једноставно, имам само речи хвале и поштовања за ФПН и све што он представља, и сигурна сам да су ми четири године које сам провела на њему изузетно помогле у каснијем грађењу свог малог медија, односно блога.

b3Колико је тешко постићи успех ових размера с обзиром на то да долазите из малог града?

Морам истаћи да никада нисам сматрала да чињеница да долазим из Алексинца може на било који начин негативно да утиче на развој моје каријере. Штавише,  то што долазим из малог града видела сам као своју предност, јер сам заправо била богатија за још један живот – онај пре Београда. Онај који је подразумевао моје одрастање у једној здравој средини у којој нам ништа није било одузето а  опет смо од свега били заштићени.