Музичар, не и медијска личност

 
 
                                        
 
 
Жељко Васић, певач поп музике. Кантаутор који је до сада у каријери објавио три албума . Његове песме као што су „Жељо моја једина“ и „Нисам од јуче“ биле су на врху свих домаћих топ листа. Проглашен је за најбољег певача 2008 године. Написао је доста поп песама за друге ауторе. У 2014. години остварио је невероватан успех са сингловима. За Журналист открива како је постао први певач чија се песма “Нисам од јуче“ пустила на хрватском радију, шта је то што недостаје музици у Србији, зашто ни за једну песму није правио маркетинг . 
                                    
                                           Несуђени економиста
 
Полако улазећи у студио, затичем Жељка како ради. Марљиво преслушава песме за нови албум. Поздрављајући се, улази у „глуву“ собу. Седа на своју софу и полако почиње да се присећа времена за које каже да је било мирно и безбрижно. Почиње тихим тоном, његовим препознатљивим помало промуклим гласом:  
„Одрастао сам у Зајечару. Живео сам у малој средини и мислим да ме је то исклесало. Јако сам емотиван. Што више време пролази, све више се сећам неких догађаја из детињства.
Ја сам одрастао у породици где су родитељи били из различите професионалне сфере. Отац ми је био музичар, а мајка економиста. У седмом разреду сам одлучио да ћу бити певач.
Ја сам већ у седмом, осмом разреду са мајком економистом радио кумулативне обрачуне. То сам тад знао да радим, што је чудно, јер није намењено за тај узраст. Мој тата који није  подносио бирократију рекао да се оканем економије и рачуница и да се „бацим“ на музику. То је била права одлука.“
Приватно слуша Kолинсе, а иначе је највећи фан Оливера Мандића. „Кад сам био мали желео сам да имам глас као Оливер Драгојевић, а да певам као Оливер Мандић. Оливера Мандића познајем, а Оливера Драгојевића би волео да упознам. “ На питање шта му је била прва асоцијација као младом Зајечарцу који се упутио у престоницу да оствари своје снове, гласно догвори:
„Прва асоцијација на Беогард ми је штајга и таксисти преваранти. То су они таксисти, који оне који долазе из унутрашњости, а не знају где је Кнез Михајилова, не знају где је Славија, па возају у круг да би више зарадили. Некада ми је та асоцијација била чудна, али сада ми је симпатична. И дан данас виђам такве ситуације. Моја ташта живи у Словенији и кад је чекам на железничкој станици виђам такве таксисте у касне сате. Баш сам скоро гледао из свог аутомобила  када је дошао неки човек са сеоским ранчићем и питао колико  кошта вожња до Бањице, а таксиста му је рекао 1000 динара, викуно сам из кола да је то много, а таксиста је рекао да му је досадно па се шали. То је тај дух. Шибицари, полицајци, таксисти све је то моја прва асоцијација на Београд.“
                                                    
 
 Жељко је један од ретких аутора код нас који пише и музику и текст за своје, али и песме које други аутори певају. Мултиталентовани уметник, на тренутак уздахну па са благим осмехом рече:                          
„Често кажем да сам кантаутор из нужде. Почео сам да компонујем оног момента када на овом тржишту нисам нашао ништа што би задовољило моје критеријуме. Тако сам сео сам и почео да пишем. Са албума „Само моја“ који је изашао 2008. године, компоновао сам већину песама. Тих година сам радио више за друге него за себе. Радио сам тад мало више за друге, а мало мање за себе. Написао сам песме за Сашу Ковачевића  Мила, Лажу те, Лудак. То су ми јако драге песме. „Међутим схватио је да не мора да ради за друге, већ да треба да ради за себе.“ Неке песме које сам ја радио, моје колеге су слушале али нису желеле да сниме. Песму „Не верујем ја „нико коме сам нудио није хтео да је сними па сам је снимио ја. За песму „Жељо моја“ је исто тако било. Песму „Воли ме и не воли ме“ сам написао за Гоцу Тржан, али ме је супруга спречила да је наменим Гоци. Док сам свирао мелодију она је рекла: „Ово је твоја песма, нема шансе да је даш некоме. Створена је за тебе. Верујем да неке ствари судбина нама намењује. Не кајем се што сам неке заиста добре песме посветио некоме другом. То су моји први радови. За сваког уметника је важно шта остаје иза њега. Те песме иако нисам ја написао остају иза мене.“
                                   
Први српски певач на  хрватским радио станицама   
 
Са поносом се присећа своје прве песме коју је снимио, али и периода када је био један од првих у Србији који је снимао маxy синглове у време када нико на овим просторима није веровао да се то може продати.
 „Жена као ти“ је прва песма коју сам снимио. Ту песму је написао Владо Георгијев.
Са Владом сам радио тај први интро маxи сингл 2004. који је обухватао песму „Жена као ти“, Пратиш ме у стопу“, коју сам снимио 2000. године, 2004. смо допунили тај пакет сингл песама са песмом „Нисам од јуче“. Поред ове три песме је и песма „Без милости“. То је био  сингл, а у то време није  било ни уобичајено да се снимају синглови. Шта више имао сам подсмех тадашњих сарадника и пријатеља, сви су ми говорили да се то неће продати. Међутим људи у Бк соунду тада су препознали да то могу да продају. Кад сам донео на преслишавање материјал, они су били одушевљени. Тада је први тираж од 50 000 продат за само неколико дана. Нису могли да одштампају колико се продавало. “Жељко је посебно поносан на тренутак када се његова песма пустила на хрватском радију, тада је добио и похвале од хрватских али и српских колега.
„Увек сам радио нешто што је не стандардно, али никада од тога нисам правио маркетинг. Нисам правио маркетинг ни када је моја песма „Нисам од јуче“ била прва песма на екавици, која је пуштена на хрватским радио станицама. Добио сам поруку од пријатеља и од новинарке са РТЛ са следећом садржином: “Данас се пише повјест да је први пут после рата пуштана песма на екавици“.
                                    Револуција поп музике почетком 2000-тих 
 
Шармантни певач је један од ретких који своју каријеру није градио на скандалима. Један од ретких певача које нећете видети на жутим странама таблоидних новина. Један од ретких које на телевизији нећете видети без неког великог повода. Тврди да му то није била намера. Већ да је то он. Његов стил и његова личност.
„Код мене је све отоврено. „Ја сам музичар, нисам јавна личност“. То су две различите ствари. „Ја сам музичар, то је мој позив“. Не разумем бављење овим послом уколико немаш озбиљан приступ свему томе. Има много певача, ја не знам уопште њихове песме, нити знам шта певају. То су медијске звезде. То најчешће нема везе са музиком. Нисам се трудио да тако буде. То сам ја.“
 
 
 Песму „Нисам од јуче“ је написао Влада Георгијев. То је била револуција поп музике, нешто ново код нас. У исто време смо кренули. Он је имао студио, ја нисам имао, па сам често чекао њега када сам требао нешто да снимим. Пошто се нас двојица већ дуго позањемо ја знам да он није ажуран према себи, а камоли према другима. И требало ми је једно пет, шест година чекања. Друго је време било, другачије се радило. Онда сам пре десет година решио да направим свој студио.“
 
                                   Музички трансорматор лоших звукова
Мултиталентовани уметник открива да му лакше иде писање музике него писање текста. „Седнем за клавир и одсвирам мелодију. Сада ми је много лакше када сарађујем са Маретом који је иначе написао „Молитву“ Марији Шерифовић. Он пише одличне текстове.
Људи данас првенствено обраћају пажњу на текст песме, пре него на музику. То је потпуно нормално, јер нису сви музички образовани. Од награда нисам правио маркетинг, 2008. године, сам добио награду за најбољи албум можда те године није имало конкуренције у шали каже. Такође прва песма чији сам ја текст написао је била „Не требаш ми“  била је прва на радио станицама. Сећам се да смо се семњивали на топ листама Мерлин и ја некад он први некад ја.„                                                                        
Сигурно, са поносом, гласно рече:  “Све што радим имам неки инстикт да ће бити добро. Ја се руководим својим инстиктом и верујем себи кад је песма у питању. Изабрао сам  Нину  Бадрић за дует. Она је неко ко се озбиљно бави послом и своју каријеру гради на квалитету што је мени пресудно и најважније“ . На питање шта је ново што припрема, открива да спрема нови албум који ће бити све оно што је очекивао да ће се чути у Србији али није чуо. „Припремам нови албум. Само овог пута ћу да правим маркетинг од тога. Сви говоре о новим ставарима, а ништа се ново не појављује. Мој албум ће бити сублимација. Нови концепт који ће трајати годину дана. Потпуно нови принцип издаваштву. У промовисању за сваку песму ћу имати спот. Сублимација свеопште музике у Србији. Све оно што слушамо, претворићу у добро. Као трансформатор. Све оно што не ваља ја ћу показати како је када ваља.  
                            Трудим се да будем самосталан у музици  
 
“ На питање  шта је  највећа мана у овом послу а шта највећа радост одговара веома самоуверено: “ Радујем се када направим песму и кад је готова. Радујем се када се заврши процес и када људи слушају моју песму. Завидим појединим глумцима који су успели, да можеш да их видиш само на платну да не дају никакве интервјуе. У овом послу ме нервирају плаћени текстови у таблоидима, који служе искључиво за рекламу неке песме или албума. У овом послу је тешко остати самосталан. Ја сам то успео. Нема никога иза мене, док причаш са мном нема никога поред мене.“