Oд бучног Милана до подножја Алпa – језера Комо

Уколико путујете од Београда до Милана аутобусом потребно вам је нешто мање новца од 11.000 динара за повратну карту и око 14 сати стрпљења.  Ако кренете тачно у подне из Београда, наредни дан сте на старој аутобуској станици Милана за међународне превознике таман кад се на улицама полако гасе светла, а  на небу јавља зора. Упркос  томе што је рано јутро, у овом граду влада нека неуобичајна активност. Милано је град који је у непрекидном покрету.

Одсјај сунца чини да град заблиста у хиљаду светала. Ходајући по тротоару на улицама препустате се гуркању са другим људима. Сваки човек је сваком другом сличан, као капи воде усред таласа. А опет сви се разликују, бар по националности. Кажу да у Милану најмање има Италијана и да гужва, како на улицама тако и у саобраћају, не јењава. Уколико желите да свратите у неки од многобројних барова, морате издвојити бар 10 евра за капућино, кроасан и рачун за место седења.

Duomo--Milano--Italy.jpg

Милано је индустријска метропола Италије и средиште светске моде. Уколико се задесите у северном делу Италије, никако га не заобилазите.Туристички посетиоци су посебно заинтересовани да посете знаменитости – цркву Санта Мариа дела Грације, замак Сфорца, тријумфални лук и многе друге. Најзначајнија међу њима је Миланска катедрала( Пиазза дел Дуомо), која представља симбол града, али и уметности.

Око 45 километара од Милана налази се језеро Комо. Карта возом у једном правцу од ,,Милано централе“ до језера износи око шест евра. Становници Милана, познати као Миланези, проводе викенде и слободне дане на језеру, одмарајући се и бежећи од гужве која је карактеристична за велике градове. Беже од звукова аутомобила који тутњају точковима и миришу на бензин и дим.Склањају се у подножје Алпа.

Језеро Комо је треће по величини у Италији и једно од најдубљих језера у Европи.Има облик  обрнутог слова ипсилон. Окружује га планински крај између два јужна крака језера који се назива Ларијски троугао.Посматрајући га, облаци изгледају као да су се стопили са планинама. Бељи су од креде. Уколико је месец август и сунце утоне у језеро, море вам није ни потребно.

На огромном шеталишту око језера срешћете људе разних националности. Језеро је једнако примамљиво  за странце и за италијанско становништво. Уколико сретнете мушкарца било ког доба са доста седих праменова у коси и тетоважом на руци, то је вероватно Италијан.Уз то, Италијани су врло пријатни и не жале да потроше речи дајући компименте.

Шеталиштем се ниже неколицина кафића и барова. У једном се слушају баладе са џез призвуком. У следећем бару на репертоару је незаобилазни Енрике Иглесијас, кога Италијани итекако воле слушати. Музика и ритам су јако брзи и покрећу за игру.

Комо језеро такође има своје знаменитости. Још у Римском периоду било је популарно одмаралише за аристократе и богате људе. У округу језера налази се неколицина цркви, музеја, паркова, палата -Д’естате, Олмо, Сербелони. Вилу Д’естате је 1568.године изградио кардинал Толомео Галио. Данас је то луксузни хотел који посећујухоливудски глумци – Бред Пит, Шерон Стоун и Арнолд Шварценегер.Сваки детаљ језера има неко значење и одише лепотом. Свака знаменитост има свој шарм.

За оне са великим апетитом велика је могућност избора где и шта јести. Наравно, као и у већини италијанских градова, највише има пицерија. У јеловницима има толико врста пица да ћете заборавити шта сте тачно изабрали истог тренутка кад поручите. У ресторану ,,Пиазза волта“ можете појести пицу за девет или попити чашу вина за око шест евра.

 Језеро и све његове потенцијале не можете обићи у једном дану. Нити је један дан довољан да се науживате сунчајући се на лежаљкама кафића и посматрајући јединство планине и облака како се прелама на површини воде. У том блаженству губи се појам о времену. Могу проћи сати, а да не осетите куда су вам мисли отишле. И већ у наредном тренутку, кад се освестите, дан је отпловио вечери у сусрет. А свако вече је погодно за наставак уживања.

Кажу да нико на свету не осећа нове ствари јаче од деце. Деца задрхте од њиховог мириса, падају у усхићење. Човек када посети овакво место осећа се као дете. Пожели да остане ушушкан у свом одушевљењу.