Изглед, лепота и сексипилност – критеријуми су којима се треба водити када процењујемо жене! Овакву поруку шаљу данашњи медији, упозорава филм “Miss Representation ”. О томе како су жене приказане у медијима и како им се на основу изгледа додељују улоге и статуси у друштву, разговарали смо са Керолајн Хелдман, професорком на Оксидентал колеџу у Лос Анђелесу.
Како омогућити женама да схвате да је слика о њима у медијима наметнута и да могу да је промене?
Сматрам да је другачије писање током медијиских кампања најбољи начин да се то постигне. “Miss Representation” се приказује у школама широм Америке, имали смо и 40 пројекција у другим државама, а то је велика медијска кампања. Мислим да ће жене које су гледале филм препознати у чему је проблем, али и схватити да то није довољно. Теже је борити се против система у коме смо рођени. Савет који дајем младим девојкама је да је веома ослобађајуће када једном схватиш да добијање мушке пажње није сврха твог постојања јер тиме ништа не добијаш.
Колико су саме жене одговорне за такво презентовање у медијима?
Оне су изложене оваквим порукама још од малена. Знамо да се свест о телу развија код девојака још са 4 године, а под тим подразумевам забринутост због изгледа. С обрзиром да се јавља тако рано, не треба кривити жене, већ друштво које шаље такве поруке. Како их девојке добијају још као мале, када одрасту, не доводе их у питање.
Како стереотипи о женствености утичу на амбиције девојака?
Ми учимо девојке да више удовољавају другима него себи. То се манифестује на различите начине, утиче на њихово самопоуздање и гуши њихове амбиције. Са друге стране, гледамо како медији линчују жене када се кандидују или када заузимају моћне позиције. Нико разуман не би пожелео да буде на њиховом месту. Од самог почетка, шаље се порука да жене служе само као украс са циљем да удовољавају другима. Девојке посматрају шта се дешава у медијима и схватају да ако су амбициозне и постигну нешто, медији ће их критиковати и омаловажавати.
Колико међу женама преовладава солидарност, а колико једна другу посматрају као конкуренцију?
Има и једног и другог. Током изборних кампања, жене ће највероватније гласати за женског кандидата. Настојимо да се држимо заједно када је важно довести жену на неку моћну позицију. Ипак, са обзиром да смо одрасле у систему који нас учи да се фокусирамо на изглед и трагамо за мушком пажњом, долази до такмичења међу женама, које се претвара у такмичење за индентитет и самопоштовање. То су негативни ефекти одрастања у килтури која те третира само као сексуални објекат.
Колико друштвене мреже могу да помогну женама да побољшају слику о себи?
Медији данас јесу јако штетни, али они могу бити средство за промене. Видели смо позитивне примере доброг коришћења медија, рецимо приликом онлajн медијских кампања. Оне су успешно довеле до повлачења продаје пуњених брусева за девојчице, које је продавала компанија “ Abercrombie and Fitch”. Људи су се окупили, саставили петицију и зауставили њихову продају рекавши: “Погледајте, ово је штетно за девојчице”. Има много примера где су друштвени медији искоришћени на добар начин.
Само 17 одсто у Конгресу САД чине жене, а оне држе 3 одсто кључних позиција у области телекомуникација. Колико слаба заступљеност жена у јавном простору утиче на приказивање мушког погледа на свет?
Проблем је што 97 одсто позиција моћи држе мушкарци. Потребно нам је више жена на кључним местима у политици јер је постојећа ситуација неправедна. То је услов саме демократије. Ако жене чине 51 одсто светске популације, а несразмерно су представљене на свим нивоима власти, онда демократија није развијена у мери у којој би требало да буде. Државна секретарка Хилари Клинтон је указала на овај проблем истакавши га као императив, и то не само за САД. Када су жене добијале позиције моћи и долазиле до економске једнакости, онда је бруто национални производ целокупне популације растао. Квалитет живота целокупне нације побољшава се сразмерно развоју квалитета живота жена.
Ако се осврнемо на позитвну дискриминацију, на предстојећим изборима у Србији трећина кандидата на изборним листама морају бити жене. Сматрате ли да је то добар начин да се побољша њихов положај или може довести до бирања и неквалификованих особа на моћне позиције?
Не брине ме квалитат женских кандидата јер мислим да имамо чак више жена које су квалификоване за одређене позиције, а да им квоте само помажу. Квоте омогућавају учествовање жена у политици, а то знамо на основу истраживања у различитим државама,. Оне доприносе још једној битној ствари која је приказана у филму, а то је да не можеш да будеш оно што не можеш да видиш. Што више жена види жене у политици, више ће и самим мушкарцима бити навика да их тако виде. Временом ће постати нормално да се жене баве политиком и једнога дана нам више неће бити неопходне квоте. Биће нормално видети жену на моћној позицији.
Како коментаришете чињеницу да се Америка сматра земљом демократије, а тек је 90-а по заступљености жена у законодавним телима?
Не иде нам баш добро, а управо је то мера демократије. У неким другим областима је ситуација боља, попут питања грађанских слобода или слободе говора. Мислим да су квоте поприлично напредно размишљање, али да у САД-у немају добру перспективу. Ипак, сматрам да би тако нешто било интересантно предложити.
Каква су Ваша искуства са дискриминацијом?
Суочила сам се са две ствари у сваком послу. Најпре су ме сексуално узнемиравали колеге или шеф на сваком послу који сам обављала. Друго, моја стручност и интелигенција су довођени у питање. Морала сам да се доказујем много више него било који мушкарац у сличној ситуацији.
У филму се каже да се “Жене данас осећају беспомоћније него икада пре”. Сматрате ли оправданим такав став, када се узме у обзир да оне данас имају више права него икада раније?
И да и не. Жене су постигле веома конкретне резултате у друштву, политици и економији. Иако зарађујемо 77 центи у односу на долар који заради мушкарац, то је ипак много боље него пре неколико деценија, тако да смо извојевале неке материјалне победе. Симболички посматрано, начин на који смо приказане је лошији. Иако нам је живот можда бољи у материјалном смислу, простор и вредности које нам се приписују су све гори.. Зато можемо рећи да се осећамо беспомоћније него раније.
Последњи радови
Вести из несвести22. октобар 2014.ТРАМВАЈ ЗВАНИ ЖЕЉА У РЕЖИЈИ НИШЛИЈА
Вести из несвести18. фебруар 2014.ИЗЛОЖБА У РЕЗИДЕНЦИЈИ АМБАСАДОРА САД
Вести из несвести30. новембар 2013.АМБАСАДОР САД СА СТУДЕНТИМА
Вести из несвести14. октобар 2013.ШЕТЊОМ ПРОТИВ РАКА ДОЈКЕ