Вести из несвести

Тикет, Германи и тактика

15. јун 2012.
Мирослав Јевремовић

За разлику од прошлог текста, сада сам много задовољнији. Решио сам да први пут од кад је почело ово Европско првенство одиграм тикет у кладионици.

У среду су се играле две утакмице групе Б Данска – Португал и Немачка – Холандија. На оба меча одиграо сам тип под шифрованим називом „гол гол три плус“. За оне који слабије познају кладионичарски речник резултат који би ме задовољио био је да оба тима дају по гол, и да укупно падну најмање три гола на утакмици.

На овакав потез сам се одлучио јер је на само две утакмице од почетка турнира резултат био 1:0. Прво су од 18 часова по средњеевропском времену играли Данци и Португалци. Прекаљени кладионичари би рекли да је то дошло лагано, јер је већ на полувремену било 2:1, а до краја одличне утакмице су Португалци успели да победе са 3:2, голом у 88. минуту.

У другом мечу ове групе састали су се Немачка и Холандија, велики ривали још од времена старих хероја Кројфа и Бекенбауера. Ови савремени Холанђани изгубили су у првом колу од Данске 1:0 запрепастивши своју депресивну земљу. Са друге стране, вазда сигурни Немци, нису се много обазирали на фризуре Кристијана Роналда и осталих Португалаца па су и они добили са 1:0.    

Тако је Холанђанима била неопходна победа како би одржали реалне шансе за други круг. Опет, ни на то се Немци нису обазирали. Шпанско – немачка гол машина Марио Гомез већ је у првом полувремену дао два комада за 2:0 за Немачку. Сада је за добро наранџасте нације и моје мале вредносне хартије ваљало да Холанђани дају бар један гол.

Помало је ружно када гледаш утакмицу из перспективе простог материјалног интереса. Промакну ти неке важне ствари. Када је холандски нападач Робин ван Перси пробацио лопту кроз ноге немачког дефанзивца Бадштубера и између статива голмана Нојера, радовао сам се из две хиљаде и нешто разлога. И за мене је меч могао да се заврши, јер ми је тикет прошао.

Меч се наставио, а у преосталих 20 минута Холанђани нису могли до изједначења и мало веће наде да могу да иду даље. Пошто на великим такмичењима у групама нада у комбинаторику умире последња, Робен и екипа ваљда и даље имају неке шансе. Ако Холанђани са неколико голова разлике добију Португал, а Немци не изгубе, а Данску погоди смртоносни тајфун и томе слично.

Репрезентација која је ретко када рачунала на ове факторе је Немачка. Што кажу старији људи, ја од кад памтим, они су добри на првенствима. Троструки прваци Европе имали су киксеве на Еуру 2000. када су испали у групној фази као и 2004. а занимљиво да су тада поражени баш од Холандије. Али на прошлом шампинату су дошли до финала, а у међувремену су стизали до завршница Мондијала.

Не волим када људи користе опште описе за поједине народе или карактеристике менталитета попут глупе синтагме „српски инат“. Али Немци имају нешто. Памтим да ми је као малом ћале говорио : „Сине, Швабо је то“, кад смо гледали немачки фудбал, аутомобиле или опрему за водовод и грејање. И тако се те Швабе појаве на неком такмичењу и какви год да су им играчи, мораш да их се плашиш. Није чувени енглески нападач Гери Линекер за бадава рекао „Фудбал је игра између 22 човека у којој на крају увек победе Немци“.

Времена су се мало променила од Геријеве фрустрације. Нормално је да свака велика репрезентација понекад разочара, али нико није тако константно опасан као Немци и константно безопасан као Енглези, што је била тема мог јадиковања у прошлом тексту. Поготово јер Немци никада нису фаворити по индивидуалном квалитету играча. Али, све те солидне играче Немачка претвори у сјајан тим. До пре пар сезона није се много знало о Нојеру, Кедири, Милеру, Озилу и осталима који су се доказали кроз такмичења националног тима.

Занимљиво да су само четири репрезентативца прошле сезоне играла ван Немачке – Озил и Кедира у Реал Мадриду, Мертезакер у Арсеналу и Клосе у Лациу. Остали су из Бундес лиге, која није најквалитетнија, али је најсимпатичнија. Уз то, показује се да служи као полигон за разигравање младих Немаца, па макар били и турског, српског, тунишанског, пољског и сличног порекла. Добар пример је Лукас Подолски који се лети претвара у звер која даје голове за национални тим, а у току сезоне је само још један тамо неки играч из Бундес лиге који се не могаше снаћи у Бајерну, а у једној сезони и Цвајте, када је његов Келн био у другој лиги. Понекад ми се чини да бих и ја могао да заиграм за Немачку. Верујем да би ми селектор Лев могао наћи место на којем би искористио моју покретљивост са 108 килограма. Јер, сине, Швабо је то!

Жао ми је што овај хвалоспев о Германима прекидам редовима о посматрачима утакмица у Пољској и Украјини.

Пољски хулигани су једва дочекали прилику да се побију са било ким због било чега. Са Хрватима, Русима, Ирцима, није битно, само удри. Људи су страдали, а УЕФА ће некако смирити ствар, па вероватно казнити Пољаке кад се такмичење заврши.

Још једна ствар су слике хрватских навијачица голих груди за које бих волео да су заобишле свет. Ко не зна о чему се ради нека на свом интернет претраживачу куца „croatia fans“ упознаће се са овом огавном појавом. Ех, током прошлог Светског првенства актуелна је била Парагвајка Лариса Рикелме, а сад су ове две. Када сам чуо податак да су ове раскалашне жене неке партијске чланице, мислио сам да се ради о неком интернет зезању којекаквих домаћих вукајлија и сличних. Ипак, сазнао сам да су званично чланице ХДЗ – а и да једна ради у Министарству културе. Чини ми се да све ове њихове гнусне акције плод спиновања или неке друге медијско – манипулативне радње политичких партија. У сваком случају – огавно и гнусно.

На крају да кажем да ипак нисам добио оне две хиљаде, јер је кошаркаш Барселоне Еразем Лорбек имао неке другачије планове, па сам на томе „пао“. Али драго ми је да сам имао добар осећај што се тиче Европског првенства.