У току је 14. издање првенства Европе у фудбалу које се одржава у Пољској и Украјини. Ово је први од низа текстова у којима ћу писати о појавама на овом турниру као и догађајима који су са њима повезани.
Волео бих да питам Французе и Енглезе због чега су ми одузели два сата живота у сред јунског испитног рока. То је мој главни утисак после дерби утакмице првог кола Европског првенства.
Енглеска и Француска одиграле су нерешено у првом колу групе Ц. Енглези су повели голом Лескота у 20. минуту, а изједначио је Насри у 39.
Изгледа да модерни рат ових двеју традиционално сукобљених европских сила постоји само у главама претерано романтизованих спортских новинара и задртих традиционалиста из руралних делова и домова парламената Француске и Енглеске. Јер је оно што су репрезентативци одиграли на Донбас арени у Доњецку више личило на пријатељску утакмицу ветерана него на такмичарски меч у борби за титулу првака Европе.
У овом тексту више ћу се посветити Енглезима. Нација која је модерни фудбал измислила, освојила је само једно велико такмичење – Светско првенство 1966. Тада је су острвљани били домаћини, а до титуле су дошли под сумњивим околностима, јер је у финалу на Вемблију против Немачке признат непостојећи гол Џефа Хрста. Они који верују у мантру рекли би да се догађаји који су задесили енглески национални тим после тога божија казна, карма и томе сличне враџбине. А ако важе ти метафизички закони, онда би Аргентину требало да задеси апокалиптичан помор за `78 и `86, али то је друга тема.
Вратимо се браћи Енглезима. То је држава која има једну од најјачих лига на свету, актуелног клупског првака Европе, неке од најбољих светских играча… Са друге стране на Европским првенствима су имали много киксева. Неколико пута се нису квалификовали, често су испадали у групној фази и јако нервирали навијаче по пабовима. Најближи су успеху били `96 када су били домаћини, али луди Гаскојн, Симен, Ширер и екипа нису могли даље од полуфинала. Дакле, успешни су скоро као и ми, само што су они за разлику од нас проклету игру, као што горепоменух, и измислили. Ако изузмемо древни кинески спичошут „чу – ки“.
Но, савремени Енглези имају разне проблеме у фудбалској репрезентацији, који су често нефудбалског карактера. Медији са острва су водећи у многим стварима, па тако и у таблоидном новинарству. Тако можемо читати о многим аферама и скандалима фудбалера. Национални тим су потресале приче о љубавним аферама са женама саиграча, прислушкивањима, пијанствима, расизмом. У многима је актер био двоструко смењени капитен Џон Тери. Италијански селектор Фабио Капело који је Енглеску довео на текући Еуро, поднео је оставку јер је био незадовољан начином на који се Савез опходио према неким од ових афера.
На његово место постављен је искусни Рој Хоџсон, који је најбољи резултат остварио са Интером освојивши Куп Уефа. Јавност је била изненађења овим потезом Савеза, јер је главни кандидат био Хоџсонов „ајмо на по једну“ колега Хари Реднап. Дакле, матори Рој ме подсећа на мог вечито припитог професора географије из средње школе. Тај ме слабо шта научио о географији, па не знам ни колико ће времешни Хоџсон пренети идеја на Енглезе. Можда и грешим…
Никада у животу нисам играо фудбал на великом терену у систему 11 на 11, тако да било шта да кажем о техничко – тактичким елементима фудбала нема неку вредност. Ипак, неке ствари у енглеској репрезентацији ми нису јасне. Тим је пун играчима који се крећу као трактори – споро и трапаво. Осим крила – вингера и Ешлија Кола који шпартају по страни поштујући стари енглески систем „центрирај, па шта ти бог да“. Дефанзивци ми изгледају претерано мишићави, а можда је то због преуских Амбро дресова.
Нови капитен репрезентације је Стивен Џерард, легенда Ливерпула. Комплетан играч који има све, кретање у оба правца, пас, шут… Али, у националном тиму понекад изгледа као да нема ништа. А можда су и године стигле популарног Стиви Џија, па би ово могло да буде његово последње велико такмичење.
Албион већ годинама кубури са нападачима. Најбољи међу њима је сада Вејн Руни, али он као да није довољно нормалан да буде озбиљан шпиц репрезентације. У прилог томе говори и непотребан црвени картон из квалификација због којег пропушта уводне мечеве на турниру. Остали напачи ми неделују довољно спремно да буду ослонац, јер Енглези чим неко постигне пар голова у Премијер лиги, одмах за њега мисле да је нови Џорџ Бест, иначе луди Ирац.
Енглеска је одувек имала тим са добрим играчима на свим позицијама, али чини се да им је увек фалио неко попут Зинедина Зидана, да повеже све те играчине из линија тима. Можда је то због тоге јер енглески клубови као финансијски најмоћнији на свету, на кључне позиције доводе странце. У свим клубовима има више страних играча него Енглеза. Тако је стрелац изједначујужег гола на утакмици Самир Насри играчки сазрео у Арсеналу,а сада је узданица Манчестер ситија. За Насрија стучњаци кажу да је нови Зинедин, на шта ја лично реплицирам „пу, пу, далеко било“. Ипак, Арсенал је изненадио избацивањем младих Чембрлена и Волкота у национални тим. Ако упоредимо са кошарком, НБА лига тако нешто никада неће дозволити, па ће америчка репрезентација увек бити најјача по именима.
Да се вратим на утакмицу која ми је изазвала огорчење због изгубљена два сата у сред испитног рока. Дакле, Французи и Енглези су одиграли мирољубивих 1:1. Најзанимљивија ствар у енглеском тиму ми је био невероватно шерени дрес голмана Џоа Харта. Гол су постигли из прекида, а остатак утакмице у брањењу и додавању ми није јасан.
Французи су одиграли, чини ми се, колико им је требало. Селектор Лоран Блан, некада штопер који је лепе тренутке доживео у Манчестер јунајтеду, сада лепо пролази и као тренер пошто је био првак Француске са Бородоом, а добро гура и са репрезентацијом. Још му само фали Фабијен Бартез да га љуби у ћелу.
Можда су се оба тима штедела. Можда је Блану било жао старог Хоџсона, а Енглези су хтели да буду фини и не покваре низ од 21 утакмице без пораза „плавих“. А можда се надају и победама против на папиру слабијих тимова Шведске и домаћина Украјине. У дуелу ова два тима, Украјинци су победили 2:1, головима једне легенде, а о томе можда у другом тексту.
Обзиром да Србије на овом турниру нема, моји фаворити су Енглези. Мада ми се чини да од њих ни сада неће бити ништа. Много негативних коментара национални тим добија са свих страна. Јављају се играчи који нису позвани са мишљењем да су неоправдано изостављени, а новинари су већ почели са критикама. Ипак, надам се да ће се стари Рој и његови лавови испливати у наставку украјинско – пољске епизоде Европског првенства.
Последњи радови
Вести из несвести18. јун 2012.Шта су Руси могли да науче од Грка
Вести из несвести15. јун 2012.Тикет, Германи и тактика
Вести из несвести12. јун 2012.Бог чува краљицу, а ко ће репрезентацију?