Мали град са великом историјом

Аранђеловац је град који живи од богатства које му дарује природа: воде, мермера и глине смештен између венца Букуља – Венчац, с једне стране, и Орашачког брда, с друге стране, лежи градић Аранђеловац – један од културних и привредних центара Шумадије. Варошица се звала Врбица све до 1859. године када је одлуком кнеза Милоша Обреновића добила данашње име Аранђеловац, по цркви Светог Аранђела, коју је такође Милош подигао.

Аранђеловац се налази на 80км од Београда, а најпознатији је по изворима на који се точи и развози око сто милиона литара кристално чисте воде “Књаз Милош”. Кисела вода избија на више места у подножју ниске планине Букуље. Лековитост минералне воде и свежина ваздуха са Букуље, учиниле су да Аранђеловац постане омиљено место кнеза Милоша у коме је проводио одмор.

Све до после Другог светског рата, Аранђеловац је био типично друмско насеље, са једном улицом. Међутим, убрзани привредни развој и прилив становништва из околних села изазвао је ширење града. У непосредној близини минералних извора, изграђено је неколико хотела : “Старо здање”, које је подигао кнез Михаило Обреновић, “Шумадија” и “Извор”, који је комплетно реновиран и пуштен у рад почетком 2011.

Буковичка бања лежи у центру града, у парку столетних стабала и цветних алеја и спада у ред најлепших бањских паркова у Србији. Посебну драж и вредност овом парку дају бројне скулптуре исклесане у белом венчачком мермеру, у оквиру јединствене смотре југословенске уметности “Мермер и звуци”. Парк је постао галерија савременог вајарства у слободном простору.

Буковичка бања

Још једно значајно богатство Аранђеловца, које битно одређује савремени привредни развој, су неметали : глина и украсни камен (мермер и гранит). Околина Аранђеловца је најбогатија глином у нашој земљи.

У близини Аранђеловца, у подножју Орашачког брда, 1804. године под Карађорђем народ се дигао на устанак. То је била прва бакља слободе после петовековног ропства под Отоманском царевином, која је на крају, у историјском континуитету, довела до ослобођења свих југословенских и балканских народа. За сада, спомен на овај историјски тренутак представља спомен-чесма и основна школа “Први спрски устанак” подигнута 1933. године у непосредној близини места где је букнуо устанак.

Први српски устанак

Посебно место у Аранђеловцу заузима пећина Рисовача – природна реткост и културно-историјски споменик, коју је Скупштина СР Србије прогласила културним добром од великог знаћаја. Налази се на улазу у Аранђеловац, из правца Тополе. Простор испред пећине је уравњен плато, настао експлоатацијом камена. Улаз у пећину је преграђен зидом од камена, са двокрилном решеткастом капијом. Пећина је уређена као подземни Музеј палеолита, који је једини музеј те врсте у земљи, а таквих музеја је мало и у Европи. Под пећине је бетониран, али је сачувана пруга којом су се кретали руднички вагони. Расвети пећине посвећена је посебна пажња. Средства информисања и комуницирања су поред водича и панои са графичким приказима и легендама. Панои презентују основне садржаје изложбе, илустративно и текстуално.

Пећина Рисовача

Пећина је стара преко 100000 година, али је откривена тек експлоатацијом камена, око 1950. године. 1953. почела су прва истраживања археолошке природе. Установљено је да је пећина била станиште прачовека, највероватније неандерталца. Пошто се наилазило на разне потешкоће, радови су често били обустављани. Међутим, убеђење да постоје нови, непознати делови пећине, било је јаче од тешкоћа и то се вишеструко исплатило. После вишемесечног рада, баријера је пробијена. Дворана у којој је оптимизам победио, добила је назив Оптимистичка дворана. 1977. године откривен је Каскадни канал. Убрзо су радници открили главни пећински канал у наставку Оптимистичке дворане који је добио назив Дворана рисовачког човека. Поред обиља накита, у пећино је откривена богата фосилна фауна из каменог доба : пећински медвед, мамут, носорог, пећински лав, бизон и др. До данас је укупно истражено 185 метара пећинског канала.

 

Хотели које је подигао кнез Михаило Обреновић, Буковичка бања, парк који представља галерију савременог вајарства у слободном простору, пећина Рисовача, најбогатија налазишта глине у нашој земљи су само неке занимљивости овог малог градића, а за околину Аранђеловца везани су и неки од најсудбоноснијих догађаја новије историје, који имају шири, југословенски и светски значај. Прегршт интересантних места и прича за град који броји свега 22000 становника.