Добродошли у град малих трактора

Као и сви други градови и Књажевац има своју „жицу“ и своју причу – симболе историје, данашњице и начина живота, специфичне људе и пределе и за сваког по нешто, да када додје из њега оде богатији и пожели да се у њега врати поново.
 
Гургусовац – Српска Бастља – Мала Венеција – Мали Париз
 
На ушћу Сврљишког и Трговишког Тимока, окружен обронцима Старе планине, Тресибабе и Тупижнице, налази се некадашњи Гургусовац, данашњи Књажевац. Назив Гургусовац потиче из турског периода и везује се за голубове Гургусане који су били типични за те крајеве. Други, пак сматрају да је име варошице дато по Гургуну, најстаријем сину Вука Бранковића.
Од праисторије, о животу на овим просторима, на крајњем истоку Србије сведоче бројна налазишта, међу којима су и најстарији симболи града. Један од првих симбола града је озлоглашена Гургусовачка кула. То је турско палисадно војно утврђење које је по ослобођењу града од Турака 1833. године претворено у први политички затвор, иначе познату српску Бастљу. Овај затвор запаљен је и уништен 1859. по налогу књаза Милоша Обреновића. Њему у част житељи града променилу су назив града у Књажевац.
Књазевац, као мала варош почела је интензивно да се развија тек после српско-турких ратова 1876., када је био спаљен и опустошен. Централно градско језгро разликовало је, као што то и данас чини, Књажевац од других српских варошица 19. века. На Трговишком Тимоку, који протиче кроз Књажевац, налазе се седам мостова и осми мост који је ван града.То је специфичност ове варошице, као и инспирација многих путописаца и странаца да је назову Мала Венеција или Мали Париз, налазећи аналогију са великим европским градовима.
Књажевац
Велики број вода, локалитета, излетишта сведоче о животу на овим просторима од правека па до данас. Књажевчка општина четврта је по величини у Србији. У самом граду живи око 18000 становника. Иако мали град, у коме је одлив становништва све већи, 70-тих доживео је нагли развој индустрије и у Србији је представљао једно од два индустријска чуда. У Књажевцу су постојали велики природни гиганти као што су ИМТ погон, по коме је овај град добио назив Град малих трактора, Џервин,,фабрика вина и сокова, Леда која је производила обућу, Бранка Динић или данашњи Аззаро.
Локалитети у Књажевачком крају су многобројни. Изван града Стара планина данас је веома акуелна, а зимски туризам је све развијенији. Битно је споменути водопад Бигар, као И откривени праисторијски цртеж у Габровници. У долини Тимока налази се касно антички локалитет, војно утврђење Тимацум Минус, који припада Завичајном музеју Књажевца. У близини Тимацум Минуса налази се Архео-етно парк. Интересантно је да је овај локалитет некада био старо сеоско школско двориште, данас претворено у малу истраживачку станицу за смештај студената.
Стара планина
Спомен парк још једна знаменитост Књажевца, дело је архитекте Богдана Богдановића. Налази се на врло специфичном месту. Он заузима некадашњи простор центра града, иако много измењен да би се тај парк подигао. Чак је и фонтана чувеног Петра Палавичинија измештена да би се то реализовало. Парк има значај као једна амбијентална целина. Ту постоји један атријум, сучани сат…Ради се о епиграмским споменицима.
Вратимо се поново у град и у Књажевачку прошлост. Ова мала варош почиње да се развија, културно и друштвено уздиже како би се одбранила од тадашње политике књаза Милоша Обреновића. 1835. подигнута је црква Св. Ђорђа у самом центру града. 40-тих година отварају се прва школа, болница, читалиште, а 1871. И гимназија. Као изразито сточарски крај, с крајем 19.века, у Књажевцу се појављује велики број занатлија. Оно што је специфично за Књажевац је једна врста грнчарства које је модификовано грнчарство из пиротског краја. 
Алекса Аца Станојевић био је радикалски првак, некадашњи народни посланик, председник Народне скупштине. Као кум Николе Пашића утицао је на политички живот Србије и сматрао се једним од покретача Тимочке буне. Његово имућно стање огледало се у његовој кући. Та кућа и данас је једна од најлепших књажевачких грађевина. Кућа је типа италијанске виле са  богатим дрвеним тремом и помоћним двориштем. Амбијент куће је искоришћен да се прикаже грађански ентеријер с краја 19. и почетка 20.века. С обзиром да је кућа на два спрата, горњи део је намењен сталној поставци музеја, а доњи део је прва галерија у Књажевцу.
 
Култура је скупа, а некултура још скупља
 
Зграда Дома културе је симбол и главно уточиште за културу. Велелепна зграда, у центру града, створена је да задовољи широке апетите у култури свих људи. Уз то учињено је и најтеже од свега – Дом културе, успешно се одбранио од идеолошког утицаја политичких странака које су желеле да наметну своју вољу. Овде можете уживати у разним манифестација, добром филму, представи, концерту професионалаца или аматера. 
Дом Културе, иако нема довољно материјалних средстава, ипак и даље покушава да одржи културни живот у Књажевцу, јер су свесни чињенице да је култура скупа, а некултура још скупља. У склопу зграде постоји аматерско позориште у коме наступају деца из дечије школице глуме. Биоскоп одржавају вештачким путем, из љубави према филму. Пројекције су једном недељно. Поред аматерског позоришта, имају сцену и за професионална позоришта, која гостују  до два пута месечно. Студенти и други млади људи окупљају се у Књажевцу лети, у великом броју и посматрају или учествују на најстаријем фестивалу у старој Југославији  – Фестивал културе младих Србије. Ова манифестација од 1961. представља смотру младе генерације,најбољих и најуспешнијих у културно-уметничком стваралаштву.
После фестивала, који је републичког карактера настаје кратка пауза, а онда све поново оживи. Већ седам година одржава се Ликовна колонија – Под кровом Србије, која је  алузија на врх Старе планине, Миџор. У фонду имају више од двеста радова познатих аутора, захваљујући којима се одржавају изложбе. 
Књажевац је родно место или макар град у коме су живели многи знаменити људи претходног 19. и 20. века. Из области филма значајан је Драгољуб Алексић, чувени акробата, човек од челика и пионир српског филма. Снимио је први тонски српски филм „Невиност без заштите“, према коме је касније Макавејев направио своју верзију. Од светски познатих личности не треба заборавити ни чувеног француског архитекту Ле Корбизијеа, који је више пута боравио и уживао у чарима ове варошице. Био је импресиониран књажевачким ткаљама и прељама.
 
Боемски дух
 
Град од три чаршије имао је свој корзо и променаду. Читав културни И друштвени живот одигравао се на чаршијама. Тачно се знало ко седи у којој кафани, ко и где се креће, са које стране улице. Такву уређеност имали  су и познати дућани у тим чаршијама.
 Даље, пут нас води до боемског живота, карактеристичног за Књажевац. Период између два светска рата посебно је занимљив по кафанском зивоту. Тада је постојало педесетак  кафана које су биле распоређене по читавој вароши у све три књажевачке чаршије.
Најбоље кафане у међуратном периоду биле су сконцентрисане у горњој чаршији. Интерсантно је то да у горњој чаршији данас не постоји ни једна и да се претежно кафане сада налазе у доњој чаршији. Све позоришне представе су се играле у кафанама. Прве читаонице,драмске секције и плесне школе биле су у кафанама.
Чаршија
Свака кафана је била позната по нечему, урезивала се у сећања боема који су их дуго памтили. Најпознатија кафана била је Мали Париз, а најстарија Порт Артор. Касина је била позната по својој башти која је гледала ка Тимоку, и породичним недељним ручковима. У доњој чаршији Задруга и Букурешт су били познати по доброј храни. Букурешт, чији је власник био Илија Антонијевић, био је познат и по томе што је то била прва кафана која је имала водокотлић. Међутим, многе кафане су биле познате по неким сасвим другачијим активностима. Проституција је била легализована. У неким кафанама у доњој чаршији ординирале су проститутке, које су Књажевчани погрдно називали „керацама“. Књажевчани су били велики боеми. Знали су да лумпују, пију и забављају се до ситних сати. И данас је тако.
Књажевчани су били специфични и по свом црном хумору. Али ово наше путовање није било шала. О Књажевцу можете да читате и слушате, можете и лично да се уверите у лепоту града, гостопримство и дух домаћина или можда пронађете нешто ново због чега ћете пожелети да у Град малих трактора дођете поново.