МАКАРСКО СУНЦЕ ИЗЛАЗИ ДВАПУТ

„Никада нећу отићи у Хрватску на море, зар да Хрватима остављам крваво зарађени новац?! Грчка је сто пута лепша.“ , сигурно сте много пута чули ову реченицу. А зар да два народа, некада обгрљена рукама једне државе, данас живе правећи се да су та времена давно заборављена? Замислите да годинама живите у суседству старе госпође којој не пожелите добро јутро. Замислите да не пружите руку старом пријатељу због свађе од пре 27 година.
„Некада сам са баком и деком годинама летовао у Макарској. Мислим да још увек нисам видео лепше приморје.“, овом су реченицом, вероватно, и ваши родитељи започињали своје приче из детињства. Помало контрадикторно, зар не?!
Где се између ове две тврдње заправо налази Макарска?
Сакривен у подножју планине Биоково, градић у средњој Далмацији, као да крије велике тајне. Снажна и величанствена, својом грандиозношћу сенку баци и на сунце, па се пред његовим сјајем поново повуче. Ова планина улива сигурност свакоме ко се нађе у њеном крилу. Природне зидине надвијене изнад Макарске не дозвољавају да било ко издалека доживи њену лепоту. Само они који у Далмацију дођу са намером да посете баш овај град, моћи ће да осете топлину коју крије и утеху коју пружа.
Споменик аустро-угарском генералу на самом прагу града обећава да плажа и кристално плаво море није једино што ће Макарска моћи да вам пружи. Мирис мора и древне далматинске културе пожелеће добродошлицу једнако љубазно као и случајни пролазник који ће са одушевљењем рећи да сте једини Срби које је овде срео у претходних двадесет година. Неизоставан детаљ који такође чини да се у једном од лепших градова Јадрана осећате добродошлим је и споменик туристи. Иза овог споменика крије се прича да су хрватски младићи себе називали галебовима и хвалили умећем завођења младих туристкиња.
Уз свеже самлевену јутарњу кафу у старом делу Макарске, моћи ћете да уживате у погледу на цркву Светог Марка која од 1700. године краси препуно шеталиште овог града. Занимљиво је да градња ове цркве до данас није завршена. Из године у годину овој велелепној грађевини додавани су нови детаљи, осликаване нове фреске, звук молитвених звона мењао је своју мелодију. Као да обећава да ћете поновном посетом овом граду, са собом из Макарске понети искуство више.
Вечерња шетња истом улицом изгледа потпуно другачије. Мириси рибе из препуних, многобројних ресторана само допуњују дух медитерана који се овде не може избећи. Стара љубав туриста из целе бивше Југославије, кроз музику им и данас пружа руку добродошлице. Била српска, босанска, хрватска, македонска или можда она најпријатнија коју морски таласи праве ударајући у стене, свакако ће допринети утиску који ћете одавде понети.
Загрљени столетни борови који се гордо надвијају над Макарском плажом, као да не желе да одвоје поглед од кристално чисте, умирујуће немирне и јадранско плаве морске воде. Кроз гране се пробијају зраци сунца, тек толико да се туристи кућама не врате бледог тена. Тешко је овде одмарати на лежаљци, док таласи запљускују стопала, као да зову да им се придружиш. Многобројне забавне садржаје које нуди често заобиђу и најмлађи које је тешко натерати да по заласку сунца напусте драгуљ овог града.
Зажмурите и замислите да пружате руку старом пријатељу после 27 година, насмејте се и откријте о њему све оно што сте за то време пропустили.
Било како било, ово су само неки од утисака донетих из величанствене Макарске, па као што рече времешни хипик дуге седе косе: “Затворите уши за ружне звуке политике, а отворите их за диван шум мора и шапат срца љубазних Макарана.”, спакујте кофере и одите по своје.