КУЋА ЖИВОЈИНА МИШИЋА-НЕМИ СВЕДОК ИСТОРИЈЕ

У Прокупљу, у улици која носи назив овог великог војсковође, стоји торшна кућа Војводе Живојина Мишића. Знаменита успомена на стару градску архитектуру из турског времена, кућа из које је прослављени стратег велике победе српске војске на Колубари 1914. године и пошао у ову битку, још увек одолева времену, својеврсном лепотом и историјском вредношћу. Међутим, у самом центру малог града на југу Србије, испред овог културног споменика не постоји никакво обележје које би указало на то да је кућа некада била дом овог великана.

Историчар, писац и кустос топлчког музеја, Петко Марјановић тврди да је ова грађевина прво била у власништву генерала Лештанина, а затим је припадала Војводи Пеки Павловићу, који је касније продао породици Мишић. Данас је од куће остао само део који је јако тешко и скупо обновити. “ Никада нико из управе града није имао слуха за наша инсистирања да она постане истурени део музејске поставе.“, додао је Марјановић. Чувени српски Војвода у Прокупље је дошао 1880. године као војник у седмом пешадијском батаљону. Како је сам навео у мемоарима „Моје успомене“, Прокупље му се толико допало, да је после другог пензионисања кућу купио баш у овом градићу. Нажалост, није било пуно времена да се у њој одмори. Као командант прве армије у Првом светском рату, Војвода Мишић напустио је свој дом.

Према историјским записима, убрзо након његове смрти 1921. године, кућа је припала породици Стајковић, која у њој још увек живи. „Мени је деда говорио да смо кућу 1916. године купили за 30.000 златника. Након смрти Војводе, документи о продаји су изгубљени. Његова жена Луиза тражила је да поново платимо пуну цену. Нама је родио виноград, хтели смо да продамо грожђе и отплатимо кућу поново, међутим, она ју је изгледа толико волела да је забранила да било ко у граду откупи наше грожђе. Тада се деда сетио и преко ноћи га продао у селу надомак Прокупља. Тако је кућа припала нама, а ја заиста не знам шта се десило са породицом Мишић након тога.“, тврди сликар Братислав Стајковић.

Иако је највећи део спаљен током Другог светског рата, према речима чланова породице Стајковић, у кући се још увек чувају књиге, резбарене столице, грамофони и неколико слика. Можда је за музеј мало, али заслужује бар спомен-плочу, да Прокупчане подсети да је баш њихов град некада био дом наших јунака.

Данас поред куће дневно прошета десетине људи, нажалост, већина њих не зна да је она некада припадала чак тројици српских војсковођа. Већница за културу општине Прокупље, Милица Ераковић тврди да ни сама не зна где се налази ова кућа. „Много њих је пре мене било на овој функцији па није поставило никакво обележје. Ето, ни ја не знам где се тачно налази та кућа. Тренутно имамо неке друге приоритете који ће обогатити културни садржај нашег града. Можда ће једног дана и та кућа доћи на ред.“ , истиче Ераковић.
Тековина из турског времена готово да у овом граду више и нема… А можда и само необележене, стоје као неми сведоци давних времена.