Специфичност српске рамонде, колачића или цвета феникса како је још зову, су листови нежно љубичасте боје, тешко приступачни предели које насељава, али пре свега њена могућност да својим осушеним листовима врати живот уз помоћ само пар капљица воде.
У пукотинама кречњачких стена, клисурама и нижим планинским гребенима своју лепоту чува Ramonda Serbica. Ту лепоту открио је Јосиф Панчић 1874. године прво на Ртњу, а затим је уочена и у Сићевачкој клисури.
Ова чаробна биљка нежно љубичастих листова, није посебна само по могућности потпуне регенерације, већ и по томе што је Србија једна од ретких земаља у којима расту овакве цветнице.
Ramonda Serbica цвета од друге половине априла до прве половине маја. Када наиђе период суше, њени листови постају толико суви да се дробе под прстима. Међутим, овој чаробној биљци довољно је од 8 до 10 сати како би се потпуно регенерисала. Од 270.000 цветница „дар” повратка у живот има само 30-ак врста међу којима је и Ramonda Serbica.
Десет година након проналаска Јосифа Панчића, лекар краља Милана Обреновића у близини Ниша открива нову врсту Рамонде, а она добија име по српској краљици Наталији (Ramonda Nathaliae).
Обе врсте су јако ретке, тешко приступачне и самим тим врло интересантне како стручњацима, тако и љубитељима природе и цвећа. Иако припадају истој породици, ове две цветнице се пре свега разликују по облику и боји листова, али и по издржљивости.
Ramonda Serbica има претежно ромбичне светло љубичасте листове, и расте на висини до 1.700 м, а Ramonda Nathaliae има претежно округле тамно љубичасте листове, и расте до висине од 2.150 м. Једино место на свету где ове две Рамонде расту једна поред друге je okoлина Ниша.
Уколико се налазите у природи и потребан вам је компас, Рамонде вам могу послужити као одличан оријентир. Оне се увек налазе на северним странама, па могу бити бољи водичи од маховине, које расту на свим странама света.
Први цвет из породице Рамонда откривен је 1831. године на Пиринејима заслугом француског истраживача Рамонда, по коме цео род и носи име. Осим Рамонде на Пиринејима, постоје још само сербиkа и натхалие. У Европи поред Рамонде, само још две врсте имају могућност регенерације, што чини српско тло једним од најбогатијих овом ретком и чудесном биљком.
Последњи радови
Студентски радови28. јануар 2013.Мокра Гора, инспирација уметности и стваралаштва
Студентски радови27. јануар 2013.Стари занати, ново доба
Студентски радови27. јануар 2013.Поглед на Београд из облака
Студентски радови13. децембар 2012.Деца у ланцу Интернет проституције