Мокра Гора, инспирација уметности и стваралаштва

 

Стрми, узбудљиви рељеф обрастао густим боровим шумама између Таре и Златибора некада је био познат као Марково поље, место где је српски витез и јунак епске поезије Марко Краљевић по предању пребацивао топузе са једног брда на друго.

 

Ипак, Мокра Гора је данас познатија по својим туристичким атракцијама и импресивној природи уоквиреној долинама и клисурама Белог и Црног Рзава и Камишке реке. 

 

Старе очуване планинске брвнаре разбацане су по пашњацима које шарају потоци и богати лековити извори. Насупрот њима, на брду Мећавник које доминира Мокром Гором, саграђене су нове кућице у старом стилу. Поређане у низу у калдрмисаним уличицама, оне чине „Дрвенград“, познато етно село филмског редитеља Емира Кустурице. Док је снимао филм „Живот је чудо“, редитеља је толико очарала лепота Мокре Горе, да је је одлучио да се настани на њој, направи јединствено село и оснује филмски фестивал „Кустендорф“, који се одржава у јануару.

 

Баш у то доба године, Мокра Гора је савршено место за скијаше јер се путем од Дрвенграда узбрдо, након 10 км стиже се до скијалишта „Ивер“. Нови модени ски центар поседује све услове за савршени дан на снегу: четири стазе, жичаре као и топове за вештачки снег.

 

Ипак, најлепши начин да се доживи овај раскошни крајолик је да се укрцате на стари воз „Ћиру“ и провозате јединственом „Шарганском осмицом“, пругом уског колосека која је права реткост.

 

 

 

Она у облику броја осам сече стрме и стеновите пределе и пролази кроз 22 тунела и више од десетак мостова, тако да путници у први мах и не схвате да су прошли читаву необичну вијугаву путању од Мокре Горе до Шаргана. На станицама на којима овај туристички воз паузира, од гордости зелених борова и предивних видиковаца застаје дах, док се са брда шумећи спуштају водопади.

 

Дубоко у шумама извиру лековите воде, а најпознатији извор зове се „Беле воде“. За његову чудотворну воду кажу да лечи очне болести, па због тога многи посетиоци Мокре Горе овде долазе како би освежили своје очи. 

 

Обрасле планиским травама, “Хајдучка” и “Црвена” пећина чувају тајне хајдука док остаци римске калдрме и гробља указују на то да је у време Римског царства овуда пролазио важан пут. 

 

 

Овај крај се не допада само људима, већ и многобројним ретким врстама животиња које су у његовим шумама пронашле свој дом. Велики тетреб, орао змијар, мрки медвед, вук и дивља мачка, само су неки од њих.

 

Све те лепоте Мокре Горе никога не оставе равнодушним јер предео који везује два природна савршенства,Тару и Златибор, заиста мора бити посебан.