Духови средњег века над водама Бледа


Постоји несто чаробно у мирној води језера. Као да се противи свим канонима природе о непрекидном протицању ствари, бића и времена. У смарагно плавој боји Бледског језера осликавају се бели врхови Јулијских Алпа. Негде у близини са западне стране Триглав се губи у облацима. Несташност младалачког духа бледи над том сликом. Мистичност и светост призора увећава бела црква која се уздиже са оствцета на сред бистре воде. Бујно зеленило и дрвеће скоро да заклањају катедралу посвећену Девици Марији и звоно које подсећа на тужну љубавну причу.

У 16. веку млада племкиња, којој су разбојници убили супруга, дала је све своје благо како би подигла звоно у спомен на њега. Олуја која је задесила лађу у коме се оно налазило однела га је на дно језера. Удовица се потом закалуђерила у Риму. У сећање на доброту несрећне жене папа је наредио да се изради ново звоно. Легенда каже се ноћу кад завлада тишина може чути звук потонулог звона. Сматра се да ће свакоме ко зазвони на звоно цркве жеља бити испуњена. Мештани Бледа верују да ако младожења понесе у наручју своју драгу уз 99 степеника од подножја острва до врха цркве, њихов брак бити исспуњен радошћу и срећом.

Језеро лежи на 475 метара надморске висине у близини Саве Бохињске. Удаљено је само десетак километара од Аустрије. Веслачи у плетнама, како мештани називају омање дрвене чамце, једино су превозно средство до острва. Звук непрекидног зујања мотора, који прогони у данашњем свету, чини се непознатим јер је пловидба великим бродовима забрањена како би се сачувала чиста и прозирна вода. Кажу да је старословенска богиња Жива ту доводила виле и вилењаке како би одржавали лепоту језера.

На литици изнад језера уздиже се средњевековни замак. Духови витезова лутају између вискоких бедема и кула. За улазак у дворац потребно је издвојити 7 евра. Туристе дочекују фотографи који праве разгледнице од слика посетилаца. По овалним троделним прозорима и избледелим кремстим зидовима препознаје се најстарији део замка, романичка кула. Остале зидине потичу из периода барока. Тло прекривено камењем величине шаке и високо кривудаво степениште воде до беле капије иза које се крије најлепши поглед на Блед. У сећање се урезује чувена бела вила, резиденција Јосипа Броза ТИта. Романтичан призор употпуњује младић који пада на колена И глуми просиоца једној од студенткиња. 

Барокне собе замка представљају музеј у којем је сачувана бурна историја дворца. На вратима која раздвајају просторије израђени су знакови налик на оне који су се налазили на одорама ратника из времена Крсташких ратова. Први пут замак се спомиње 1004. године када га је немацки цар Хенрик Други поклонио бриксешком бискупу. Тај дан мештани славе као датум рођења града.

Доњи део музеја посвећен је природним богатствима Бледског језера. У првој просторији црни бунар крије причу о подземном свету који станује у водама Бледа. Док гледају филм, посетиоци уче о настанку језера тектонско-ледничког порекла. Призор употпуњују беличасте, сиве и браонкасте стене распоређене у угловима просторије. Са стране поносно стоје слике природе и позивају на уживање у њеним чаролијама. У стакленом правоугаонику чувају се кости и рогови јелена. Највећу пажњу окупљених привлачи макета дужине 3 метара. Пројектори се играју светлошћу док приказују извориште реке Саве близу села Бохињ. 

У горњем делу оклоп витеза и неколико копља поређаних поред њега подстакао је двојицу младића да имитирају пешадију из средњег века. Српа, коса и секира неки су од најзначајнијих предмета из бронзаног доба који се могу видети у стакленим кутијама. У непосредној близини налазе се огрлице и наруквице обмотане разнобојним перлама. Брадати човек корача са луком и стрелом у потрази за земљом, а жена га помно и чврсто стиска руку детета. То су фигуре Старих Словена у време када су насељавали подручје Словеније. 

Ушушкано и мирно, а при томе авантуристичко место са архитектуром старом вековима оживљава сећања на најлепше бајке. У мислима се пробуђује радозналост и жеља за повратком у доба витезова и принцеза.