Студентски радови

„Долазим, јер волим да се ценкам“

21. децембар 2016.
Иконија Јеврић

„Долазим, јер волим да се ценкам“

На делу пијаце који је резервисан за продају намештаја можете можете наћи опрему за целу дневну собу, кухињу или купатило. А само 20 метара ниже коришћену даску за шољу, поломљен лавабо или коришћен кауч. Такође, једну ципелу, а ако имате среће и две. Старе књиге на разним језицима, али и каталог козметичке агенције од пре неколико година. Стари новац, металне кутије, украсе за јелку… На вама је да бирате.

Одећа, намештај, козе и овце, живина, књиге, слике, делови за аутомобил, бела техника, антиквитети… Призор који се не може видети ни у најопремљенијим тржним центрима у свету. Све то може да се нађе на бувљаку у Земуну који се простире Улицом Пазовачки пут и Гетеовом.
Недељом се те две улице буде рано. Лети, негде око 3 сата ујутру, а зими мало касније. Људи који ту продају још у суботу морају да заузму своје продајно место. Тамо где желе да буде њихова „тезга“ ставе два камена. И то се поштује. Елвира Јанковић, која на овој пијаци продаје већ око 15 година, каже да нико никада није склонио њена два камена и заузео јој место. И уколико неко и заузме тудје место то је резултат приватних размирица и свађа. „Овде се сви међусобно поштујемо. Само се једне недеље десило да је мом мужу комшија заузео место. Нешто су се пре тога посвађали, али до краја дана су се већ помирили,“ препричава Елвира.
Већ негде око 5 ујутру пристижу и прве муштерије. Људи долазе са батеријским лампама осветљавају замишљене тезге које су на земљи и разгледају. Неки су ту да би купили неку одређену ствар, неки долазе сваке недеље и увек купе по нешто, неки једноставно шетају. То је јединствено место на коме никада не можете наћи исту ствар код истог продавца. Роба се мења из недеље у недељу и никада не знате да ли ћете наћи нешто да купите или нећете купити ништа. На делу пијаце који је резервисан за продају намештаја можете можете наћи опрему за целу дневну собу, кухињу или купатило. А само 20 метара ниже коришћену даску за шољу, поломљен лавабо или коришчен кауч. Такође, једну ципелу, а ако имате среће и две. Старе књиге на разним језицима, али и каталог козметичке агенције од пре неколико година. Стари новац, металне кутије, украсе за јелку… На вама је да бирате.
„Једном сам овде купио новчиће из 18. века, јако ретке, за 20 динара. Човек који ми их је продао вероватно није ни знао шта продаје,“ објашњава Урош Ристић, студент историје, који често долази на ову пијацу. „Долазим овде кад год имам времена. Најсрећнија сам када купим ретро наочаре за сунце, металне кутије или старе сатове,“ каже Светлана Радић, пензионерка која живи у близини. Многи људи углавном само шетају, јер воле пијаце и то их смирује. Драгана Младеновић, сликарка која живи у центру Београда, посећује овај земунски бувљак због бунди: „Познајем жену која овде доноси бунде из Немачке, па углавном због тога долазим. Имам три бунде које сам купила од ње.“ Када почну да долазе прве муштерије и продавци, углавном, почињу да вичу да је снижење или нова роба, али неки и тада спавају. Многи живе од тог посла, а има и оних којима је то успутно занимање. „Овде сам од 4 сата ујутру, има посла данас, лепо је време па је дошао народ. Морам овде да радим, немам други избор, мора да се преживи,“ каже Даниел Пантић, који овде продаје већ 10 година.
Ценкање се овде подразумева. Продавци увек прво одбијају да се погађају за цену, али уколико је купац упоран, успеће да их убеди. „Долазим овде, јер волим да се ценкам. Увек нађем занимљиве ствари да купим, али код ове пијаце волим то што могу и по доброј цени да их добијем,“ прича Радмило Видаковић, пензионер, који је стални посетилац бувљака и колекционар књига и зидних сатова.
Прошле године, ова пијаца доспела је на друштвене мреже и телевизију. Све због момка из Гетеове улице који се жалио на буку сваке недеље. Његове жалбе нису спречиле никога да сваке недеље долази и продаје испред његове куће, па је он једно јутро на терасу изнео звучнике и гитару, кренуо да свира, и рокенролом покушао да растера продавце. Брзо су се око њега окупили људи, неки да се жале на буку, неки да наручују песме, смејући се целом догађају. Његова побуна трајала је две недеље, а касније је одустао. „Мора и он нас да разуме, ми овде покушавамо да зарадимо за живот. И он би вероватно продавао овде да мора,“ сматра Зоран Јовановић, који овде продаје око 10 година.
До пре неколико година пијаца се простирала кроз много више улица овог краја. Сада се, због полиције, њен обим смањио. Комунална полиција око 9, 10 сати проверава да ли уличних продаваца и даље има. Око подне ове две улице су чисте и саобраћај се у њима нормално одвија. До пре три сата људи су се ту ценкали, било је које размирице, неки су срећни отишли кући, јер су те недеље имали посла, неки баш и не. Овај бувљак ради сваке недеље, већ 20 око година и не чини се да ће то икада престати.