Десет година највећег стрипског пројекта на Балкану

Разговор: сценариста стрипа Вековници Марко Стојановић

Епизодом “Земља чуда” Вековници навршавају деценију постојања

Објављивањем десетог наставка приче стрип серијала “Вековници” уз помоћ издавачке куће Дарквуд и града Лесковца, обележава се десет година постојања једног од највећих пројеката на овим просторима. Сценариста Марко Стојановић окупио је армију цртача са Балкана, махом из Бугарске али и из осталих држава региона. У разговору Стојановић је истакао да су Вековници баш онакава стрип какав би он волео да чита, истичући чињеницу да је рад на пројекту био волонтерски без безрезервне подршке издавача.

-Нисам желео да овдашња читалачка публика, колико год потенцијално била малобројна или финансијски нејака, добија неке окрајке, остатке од богатијих тржишта, да не кажем трпеза, истиче сценариста Вековника Марко Стојановић.

Можете ли нам рећи шта је оно што серијал “Вековници”, као велики пројекат на којем је радило око две стотине људи одржава већ десет година?

Уколико очекујете да кажем да је иза серијала безрезервно стао неки издавач и да је захваљујући њему опстао, разочараћу вас. Са оба издавача која су инцијално кренула да објављују „Вековнике“ и дала серијалу почетни ветар у леђа, кад се сведу рачуни, на моју велику жалост имам негативна искуства. Да није тако, не бих био приморан да га данас сам, уз помоћ града Лесковца и генералног дистрибутера „Даркwоода“ којима се овим путем свесрдно захваљујем, објављујем. Не, „Вековнике“ су у живоу одржали искључиво аутори, који су толико веровали у сам серијал и моје писање да су сви до једног, њих више од 200 стотина, свих ових година волонтерски радили на серијалу! Кад се узме у обзир да је добар број њих запосљен код највећих америчких, француских и италијанских издавача за које за више стотина еура или долара по страни цртају авантуре Бетмена, Спајдермена, Хулка, Дардевила, Вондер Вуман, Дедпула, Конана, Тарзана, а на „Вековницима“ раде потпуно про боно јер ту причу, за разлику од тих за које су јако лепо плаћени да илуструју, осећају као блиску, своју, како да ја не истрајем упркос, кажем, лошим искуствима? Друга ствар која ми такође даје подстрека је чињеница да се иза „Вековника“ ујединио читав Балкан, те да стрип цртачи из Србије, Хрватске, Румуније, Македоније, Грчке, Словеније, Црне Горе, Бугарске, Босне и Херцеговине и Турске сложно, без икакавих међунационалних трзавица раде на овом серијалу, што мислим да комотно може да се окарактерише као чудо невиђено. Прошли албум, „Каинов Сој“, на пример, нацртали су искључиво бугарски цртачи, на овом најновијем, „Земљи цуда“, радило је 76 аутора из читавог региона, а у припреми је управо и албум који ће у целости нацртати аутори из Турске!

Шта је тачно мотив серијала “Вековници”?

Покуашавам да испричам своје приче, у њима дискутујући о питањима и темама који ме заокупљују. Што се неке евентуалне поруке „Вековника“ тиче, мислим да задатак ствараоца није да даје одговоре већ да поставља питања. Уколико то ради на довољно добар, убедљив и интригантан начин, читалац је тај који ће се замислити, што је први и најважнији корак ка томе да пронађе сопствене одговоре. Тек су они ти који су за њега прави. Моји одговори, они до којих сам ја дошао су за мене истинити, али њему не би много вредели јер до њих није сам дошао…

Због чега такав избор ликова и мешавина историје, бајки, митова…?

Укратко речено, правим стрип какав бих и сам волео да читам. Једна од позитивних страна рада без наручиоца посла и хонорара је та да нема постављених граница, наметнутих обавеза или тема. Идем тамо куд ме води прича, а онда ме, неминовно, води коренима… „Вековници“ су и настали у време кад је међу српским стрип ауторима био модеран приступ: Ми сад спремамо неки пројекат да продамо напољу, а ако не успе, нудићемо у Србију. Ја то нисам хтео. Нисам желео да домаћа публика буде публика другог реда. Не, желео сам сам да креирам серијал баш за ово тржиште, који ће почивати на домаћој историји, митологији, баштини, па куд пукло да пукло. О томе у којој сам мери у томе успео мислим да најбоље сведочи чињеници да је под капу „Вековника“ стао читав стриповски Балкан, што значи да серијал широм региона осећају као нешто не искључиво српско, већ домаће, шта год та реч коме значила. Мислим да је томе свакако помогла и чињеница да је Марка Краљевића, који је један од протагониста „Вековника“, својата неколико народа, како то на овим приосторима и иначе зна да буде, па је од реметилачког, како би то можда неко очекивао, постао ујединилачки фактор…

Можете ли нам рећи шта тачно представља “проклетство бесмртности”?

У стрипу сам понудио своје тумачење, а оно се ослања на Библију и Каиново убиство сопственог брата Авеља. У „Библији“ Бог обележава Каина знаком да га ни људи ни животиње не би повредили пре него што га прогна у земљу Нод. У мојој интерпретацији, сви бесмртници су заправо Каинов пород, његови синови који су расути светом и осуђени да се, због очевог греха братоубиства, да међусобно убијају док не преостане само један. Да би казна била суровија а убиство сваког Каиновог Сина понаособ тежи подухват, сви су синови наследили очеву бесмртност јер носе жиг којим је Каина обележио Бог, па је стога једини начин да умру тај да им се белег, заједно са главом на којој се налази, уклони са тела. Раселу Малкахију, режисеру оригиналног „Горштака“ се та моја реинтерпретација мита о Бесмртницима толико свидела да је пристао да напише предговор за поменути 9. албум „Вековника“, „Земља цуда“ што сматрам за један од највећих комплимената који сам у животу добио.

Како гледате на стрип сцену у Србији (шта је добро, шта је лоше и како се може поправити)?

Стрип сцена у Србији је истовемено страшно богата и невероватно сиромашна. Како то? Па ето, имамо тренутно, за величину наше земље готово невероватно велики број јако квалитетних аутора, о чему сведочи то што преко 50 људи тренутно црта или је цртало за неке од највећих иностраних издавача, и тамо уживају заиста велики углед. С друге стране, парадоксално, домаћа публика и не зна за њих, јер није у прилици да чита њихове радове – многи од њих су своје прве странице у Србији објавили управо у овиру „Вековника“! Држава не ради готово ништа за стрип уметност у Србији, и то је тужна истина. Не морамо ићи до Француске, где стрип има потпуно равноправан статус са књижевношћу и где је данас министарка културе некадашњи издавач стрипа, довољно је да бацимо поглед у неспоредно суседство. Ако узмемо у обзир да у три околне земље, где су министарка културе Македоније, министар културе Црне Горе и министарка културе Хрватске само у последњих пар година отвориле три стрип фестивала и изложбе, ако знамо да је у Хрватској сваки други стрип носи ознаку да је издање које је помогао град Загреб или Република Хрватска, а онда наведемо да је најстарији фестивал на простору бивше СФРЈ, Балканске смотре младих стрип аутора, који је једини окренут младима и повезивању на Балкану, од ресорног министарства не добија никаква средства дуги низ година упркос упорном конкурисању или да се дугогодишњи стрип фестивал у Пироту ове године није одржао јер није добио ни динара ни од које за културу надлежне инстируције, о чему можемо да причамо? Држава просто напросто мора да стане иза стрипа и да га субвенционише, нарочито иза домаћег, јер он у овом тренутку, са овом куповном моћи и на овом скученом тржишту, не може сам себе да издржава.

Добитник награде Међународног салона стрипа

Сценариста стрип серијала “Вековници”, Марко Стојановић је добитник специјалног признања 15. Међународног салона стрипа за допринос српском стрипу. Овогодишњи Међународни салон стрипа одржао се у просторијама Студентског културног центра у Београду од 28. септембра до 1. октобра.