Леа, Парис, Жујкица, Бонго и још десетак паса последњег четвртка у октобру били су атракција Цветкове пијаце. Они су, као и претходних десет недеља, у оквиру јесење aкције удомљавања паса луталица, “ Најбољи пријатељ“, покушавали да пронађу нову породицу. Расположени грађани свих узраста нису могли да оду кући без свог будућег најбољег пријатеља, па су напуштени пси, уместо у азиле, одлазили у нове домове.
Акција удомљавања део је “ Кампање усвајања и одговорног власништва Најбољи пријатељ“. Циљ је да се грађани сваког четвртка и недеље на пијацама једне од централних градских општина ( Каленић, Сењак, Баново Брдо… ) упознаjу са проблемом напуштених паса и можда усвоје једног. Реч је о псима који су улични или их је неко напустио, а о којима тренутно брине Ветеринарска установа “ Ветерина Београд”. Маја Гојгић из “ Ветерине Београд “ каже да је за годину и по дана, од када је почела кампања, организовано више акција које су управо промовисале одговорно власништво, као и усвајање напуштених паса. Конкретно, у оквиру акције удомљавања усвојено је 39 паса, што се сматра великим успехом. Бранко Јелчић, помоћник директора “ Ветерине Београд “, каже да је у 2010. години усвојено 249 паса, док је од почетка кампање број усвајања много већи. „ Већ у првој години кампање број усвајања попео се на 358 паса, а до сада је у 2012. години удомљено преко 500 “, истакао је Јелчић.
Кампању “ Најбољи приjатељ” покренуо је 13. маја 2011. године Секретаријат за комуналне и стамбене послове, сектор Зоохигијене. Горјана Обреновић, бивша начелница Комуналне полиције, као један од координатора акције позвала је суграђане да не купују расне кучиће који су “ у моди” , већ да узимају псе из азила. “ Бесплатно чиповање може да постане добитна причу, јер се пси луталице стварају тако што неко узме кученце које буде месец дана у кући, а после тога га баци, јер схвати да је то обавеза „, рекла је Обреновић. Она истиче да је дужност људи да се брину о псу кога су удомили докле год је жив.
Акцију је подржао велики број познатих личности ( Горан Паскаљевић- председник Удружења “ SOS animals”, Маја Жежељ, Даница Максимовић…), али и „обични“ грађани који имају искуства са удомљавањем. Маја Васић, власница два раније напуштена пса, рекла је да је добро да је Београд коначно покренуо једну овакву акцију, јер пси као човекови најбољи пријатељи не заслужују да буду на улици. „Ипак, имам једну дозу скепсе. Мислим да ми немамо довољно културе ни према људима, а камоли према псима. Наше поимање паса је још увек пас на ланцу, који једе помије и кога шутнемо кад год нам нешто није право“, рекла је Васићева.
Основни проблем при смањивању броја паса луталица је даље размножавање. Зато је тежиште ове акције, поред удомљавања, било на стерилизацији паса и потом враћање на улицу, јер се сматра да је то најхуманији начин. Такође, вршени су притисци да се пси који се налазе у кафилеријама више не дају на еутаназију, већ стерилишу и врате на место где су нађени. Горјана Обреновић рекла је да би на овај начин у наредној деценији број паса без власника требало да буде троструко смањен. Један од циљева била је и изградња нових азила, па се од јединог у Овчи, у коме је раније убијано неколико стотина паса месечно, дошло до пет на територији Београда, а центар у Овчи претворен je у карантин за болесне псе.
Највећи проблем у извођењу акције представљали су – људи. Маја Гојгић истакла је да су они често само отежавали или једноставно нису помагали у решавању. “ Као један од већих проблема можемо истаћи противљење појединих грађана да се пас одведе и прође стандардну процедуру чиповања (обележавања), вакцинације, стерилизације…, који представљају главне методе у статегији за решавање великог броја уличних паса на улицама Београда“, рекла је Гојгићева. “ Задатак Града, а тиме и ВУ ”Ветерине Београд” јесте да живот у Београду свакога дана добија на квалитету. То подразумева и хармоничан однос људи и паса, што значи да је наш задатак да помиримо захтеве оних који сматрају да на београдским улицама има превише напуштених паса и оних који сматрају да ниједног пса не смемо да склонимо са улица“, објаснила је она.
Много је људи у главном граду који се противе усвајању и то им се не може замерити уколико су били жртва напада или имали сличну трауму. Борко Милутиновић доживео је напад пса и не схвата чему удомљавање уопште служи. “ Вероватно то раде само да би склонили са улица кучиће које неће да уклоне службе надлежне за то“, рекао је Милутиновић . Оваквим људима важно је објаснити да се пси не рађају зли, већ их људи својим односом чине таквима. Зато би у сличне акције требало укључити психологе, који би радили са људима и разјашњавали све недоумице, али и полицију, која би се више борила против нехуманог односа према животињама, борби или тренирања паса за чување власника,дворишта… Једно од решења јесу и удружења као што је “ Европска иницијатива 17 ”, која се помоћу мреже сарадника брину о псима који живе на улицама.
Новинар Јован Мемедовић истакао је да његов пас, Манге, није класичан љубимац. “ Он је више пратилац, сарадник у послу, бранилац у природи. Неизмерну љубав, доживотну верност, то не очекујете од људског рода. То ипак може да вам пружи само пас“, рекао је Мемедовић. Број паса луталица на улицама Београда је смањен. Све више људи их узима, чипује их, вакцинише и доживотно брине о њима. Ипак, остаје да се види да ли ће се и дугорочни циљеви испунити. На почетку акције “ Најбољи пријатељ” Београђани су потписали симболичну “повељу пријатељства”, као гарант добре воље и жеље да се животи паса луталица промене. Питање је, колико је у друштву у коме живимо, то и могуће…
Последњи радови
Студентски радови27. јануар 2013.Заштита животиња : памти па врати
Студентски радови3. јануар 2013.Репортажа – Зобнатица
Студентски радови9. децембар 2012.Канџе други пут
Студентски радови8. децембар 2012.Биће скоро пропаст света, нек пропадне, није штета!