НАДА КОЈА СРБИЈУ БУДИ

“Сада, док је сезона грипа, мој савет грађанима је доста лагане шетње, узимање витамина Ц и исхрана богата поврћем.“ Мало је вероватно, да уколико свакодневно гледате телевизор, слушате радио или читате новине, не наиђете бар понегде на њено име или савет. Она је портпарол Хитне помоћи, Нада која Србију свако јутро буди. Жена са пет мобилних телефона и најпознатији лекар у земљи. Нада Мацура.

Препешачила је пут од гимназијалке из Руме до студенткиње медицине у главном граду, од докторке из крагујевачке Хитне помоћи до портпарола. Дочекавши ме на свом радном месту, кроз осмех је говорила о сећањима на детињство у руднику, радним данима, популарности на друштвеним мрежама и о томе како реагују суграђани када је сретну у превозу.

РУДНИК МРКОГ УГЉА

“Љубав према људима, и саосећање са њиховим проблемима, код мене се јавила веома рано“, започела је разговор о свом позиву и можда најтежем тренутку у животу. Имала сам тешку болест у породици. Мајка је умрла, када сам имала четири године. Ја нисам била мажено и пажено дете“, климнула је главом. Одувек сам се борила за себе. Одрасла сам са оцем који је радио у руднику мрког угља. Био је веома строг и одговоран човек. Ту одговорност је пренео на мене. Одрастајући у малој средини, у Врднику, дружила сам се са децом рудара“, изговорила је у једном даху. “Као дете, гледала сам како рудари долазе са шлемовима, и то ми се јако урезало у сећање, та слика како рудари улазе у јаму, како се спушта корпа, и њихов поздрав- “срећно“. То је нешто што моје детињство чини богатијим и лепшим, та успомена“, рекла је сетно и са осмехом.

СЛАВКО ПРЉАВКО 

“Основне упуте из живота сам добила у породици. Најбитнија је подршка. То је и данас кључна реч у мом животу. И волим да је имам у сваком тренутку. Ако је породица здрава, из ње ће изаћи квалитетан човек“, на тренутак је застала да говори. “Од мене се увек нешто очекивало. Била сам одличан ђак. Учитељ у основној школи ми је био Димитрије Чипчић, отац Весне Чипчић, коју сам недавно упознала. Он је имао једну праву позоришну лутку, која је била запуштена, а звала се Славко Прљавко. На његовом примеру смо се учили хигијени. То су можда и моји први контакти са медицином. Иако сам, касније, као гимназијалка, завршила језички смер, знала сам да ћу уписати медицину. Волела сам да учим и на студијама ми ништа није тешко падало.“ Као млада докторка, како нам је испричала, одмах је добила посао на “терену“, а ово јој било од велике помоћи, да касније без много муке специјализира кардиологију. “Судбински сам предодређена за Хитну помоћ“, нашалила се. “Најпре Хитна у Крагујевцу, потом у Смедеревској Паланци и сада у Београду.“        

НИШТА БЕЗ ТЕЛЕФОНА

  001. nada macuraИако се тренутно не бави својим хуманим позивом, и овај посао у кол-центру јој “иде од руке“. “Не замара ме овај посао, мада понекад када сам мало нерасположена, знам да будем и непријатна, када се нешто догоди, па ме десет новинара зове и инсистира на неком детаљу. Али увек одговорим на сваки новинарски позив, јер знам да је суштина тог посла да добију правовремену, проверену и стручну информацију“, испричала је гледајући у један од три мобилна телефона који су се налазили испред ње. “Имам пет мобилних, мало ми је тешко да са њима функционишем, са три је већ нешто лакше. Нисам никада бројала колико пута се дневно јавим. Стотину пута“, весело закључи. Самоубиство, скок са моста, пожар, саобраћајна несрећа… ово су само неке од информација које свакодневно проследи у јавност. “Данас, ниједан посао није лак, али сам увек за то да ако нешто радимо, па дајте да се потрудимо и урадимо како ваља. Свако јутро устајем у пола четири, и суботом и недељом. Увек имам неки мотив, нешто за шта се “вежем“. И да није гледалишта ово вероватно не бих радила.“ Радни дан у Хитној помоћи почиње већ пре шест часова, када како нам је испричала почиње њен лични стампедо у трци за вестима које су обележиле претходну ноћ. Кроз осмех констатује да не зна број медија којима даје информације. “Ијаао, па увек се појављују неки нови медији са којима разговарам, али јутарња укључења су готово истоветна. У шест и десет ме укључује Хепи, па Танјуг у пола седам, потом РТС, у пола осам радио па телевизија Студио Б… и то траје до девет или пола десет, а онда долазе нове информације. На послу сам до четрнаест часова. Мада, и када сам кући дајем информације, уколико се догоди нешто у поподневним часовима што изискује пажњу јавности. Чак и ноћу, немам мира,“ каже тако радосно и чини се да ужива у свом послу, без обзира што јој неретко “краде“ сан.

ЈУЖНО ВОЋЕ

У белом мантилу и оловком у руци над отвореном свеском испред себе, уливала је сигурност и показивала невероватну смиреност док говори. “Свакодневно информишем људе који су тек устали из кревета, и који очекују неке лепше вести. Ипак, ја морам да пронађем неки пристојан начин да им саопштим нешто и не баш тако пријатно. И када дајем савете трудим се да будем умерена, не могу да кажем једите банане, јужно воће, а знам да неко данас нема за хлеб и млеко. Што мене као лекара посебно погађа.“ Разговор на кратко прекидосмо, јер је један од телефона зазвонио. “Неко убадање ножем у Калуђерици“, дошапну преко слушалице. Након, издате информације, климну главом и настави, “поштујем све савете које дам у једном дану грађанима. Имам свест о томе колико ми верују.“

САРМА И СОМБОРАЦ

nadamacuraКако труд није узалудан, показује и то да многи не почињу дан док не чују савет докторке Мацуре. На улици, пијаци, у превозу је препознају, а можда је и једини лекар којег помињу и на друштвеним мрежама. “Ја не могу да се дистанцирам од посла, пре неки дан сам имала интервенцију у тролејбусу. Жена се онесвестила. Чула сам како неко каже- не брините, ту је Нада! Људи ме препознају. Ја изузетно ценим скромност и једноставност. И трудим се да не излазим из неких “својих оквира“. Живим искључиво од своје плате, динар један нисам добила, за било које појављивање на телевизији, изјаву или савет. Нити тражим. А опет, и знам за популарност на друштвеним мрежама. Бескрајно ми је био симпатичан Марко Сомборац, који је насликао радника како једе сарму и поред пише, ноћна мора докторке Мацуре. Знам да има и негативних коментара, немам времена да их читам, али поштујем свачије мишљење.“

ЛЕКАРСКА МИСИЈА

“Веома често ме питају за име, па дао ми га је кум, вероватно јер је и он од мене нешто очекивао.“ Тишину у просторији прекидао је само глас и удари јутарње кише у прозор. Жути сат на Надиној руци, показивао је како време у разговору пролети.  “Мислим да ми је живот комплетан, и не жалим ни за чим. Можда једино мааало, јер немам довољно новца ни слободног времена да путујем, и видим све што бих желела“, признала је искрено. Али свакако проводим квалитетно своје време. Волим да читам, а љубав према Шекспиру је остала из гимназијских дана. Углавном читам књиге које су добиле неку награду. Гледам различите серије. Проводим време са пријатељима. И мислим да ако сам у животу била предодређена за лекара, да сам своју мисију испунила.“