„Буди само свој то је једини рецепт за успех“

Са деветнаест година учествовала је у Првом гласу Србије. Са двадесет је већ представљала нашу земљу на Евровизији. Са двадесет и четири године нашла се на листи за MTV Best Adria Act, који се одржава у Лондону, њеном омиљеном граду, само 2097 километара удаљеног од Београда, у коме тренутно живи и ради. Она је Сара Јовановић, познатија као Сара Јо, илити она што не скида црвени кармин чак ни кад спава.

 

Рекла је да ће бити ту око један сат, кад гле стварно, отвара врата тачно у минут до један. Значи, истина је оно што су говорили, преорганизована је, рекло би се control freak.

Ух, кад год помислим на шалтере и папире, већ ми буде мука, цело јутро јурим по факсу нешто да завршим. Наручује latte, ја бирам чај. Пита како иде факс, која сам година и закључује да није много старија од мене. Јануарски рок ми је баш био напоран, остало ми је још пар испита до дипломе. Узима први гутљај свог пенушавог напитка, водећи рачуна да не поквари савршено намазан црвени кармин.

Завршава Филолошки факултет, где студира Италијанистику, што можда има везе са тим јер је живела и одрасла у Риму где је похађала Филолошку гимназију. Иначе, велики је заљубљеник у језике, поготово Романске. Пријатељи су јој били амбициозни и вредни и то ју је гурало да и она буде најбоља у ономе што ради, то су јој прва сећања на детињство и одрстање у тако лепом граду, али и емоције које је везују за Италију.

 

Ако си вредан и посвећен, то је осамдесет посто твог успеха

Имала сам много интересовања. Хтела сам да пробам и оно што је мене занимало и оно што је занимало моје другаре, међутим у неком тренутку се то сузило на музику. Заправо сам била посвећена највише плесу, то ми је прва љубав, певање је некако увек био хоби. Никад га нисам „гајила“ у смислу да сам ишла на часове, већ сам снимала обраде у својој соби. Слушала сам много жанрова и R ‘n’ B, поп,реп и regge, мало наше старије музике, Италијанску класичну музику, али највећи утицај на мене као извођача имали су перформери. Кључан тренутак је био Први глас Србије и та врста адреналина коју осетиш кад станеш на сцену, тада сам схватила да је то мој позив.

 

Реткост је радити оно што волиш у 21.веку

Невероватна срећа је када имаш прилику да сарађујеш са једном од наших најбољих композиторки Александром Милутиновић, на почетку каријере, када си још неискусан. Она ми је заправо и приближила српски језик и она ме је уверила да и наш језик може бити мелодичан. Уз њу сам схватила да желим да остварим свој циљ овде, у Србији. Тада сам била блискија са поп баладама и тако је и настао мој први сингл „Заувек“. Наравно како одрасташ, мења ти се и музички укус, тражила сам свој печат, што свакако нисам имала на почетку.

Следи питање везано за Евровизију, што је нешто о чему многи певачи сањају и сматрају посебним искуством у каријери. Прекршта ноге и игра се са прстеном на левој руци. Нагиње се ближе микрофону телефона који снима разговор. Чини се да је помало нервозна док говори о том наступу. Што се тиче мојих осећања она су само позитивна. Тада смо биле младе и неискусне па се нисмо много питале за песму и наступ. Мирна, Невена и ја, нисмо очекивале толики успех који је следио после Првог гласа Србије, а онда када смо схватиле да ћемо представљати нашу земљу на Евровизији тада је тек срећа била заиста неописива. Две незаборавне недеље, а исто тако незаборавна професионалност, величина, организованост самог такмичења. Све се дешава са разлогом, не бих пуно да размишљам о ономе „шта би било кад би било“, волим да на то гледам као на једно предивно искуство и волела бих да поново учествујем. 

 

MTV Best Adria ACT као највеће признање до сада

Кроз смех присећа се свог клипа на Инстаграму у којем је поделила своју срећу са фановима поводом МТВ номинације. Каже да је осетила огромну подршку управо кроз гласове публике која је очигледно препознала труд и сматрала да заслужује да оде у Лондон и подигне MTV пехар. Била сам шокирана! Као неко ко је одрастао уз тај програм, што је доста и утицало на мене као уметника, сматрам да ми је то можда било и највеће признање до сада. У том периоду сам добила велику подршку не само од публике, већ и других извођача са наше музичке сцене и то не само из мог жанра. Пуно значи када те колега похвали и препозна твој труд и рад. То ме је заиста дирнуло. Нисам је освојила, али далеко од тога да ми је жао, већ и сама номинација је огромна част.

 

Надам се освежењу музичке сцене у Србији

Причу о таленту у Србији, сузила бих на причу о музици, јер тек када се нађеш у „сосу“ можеш и да причаш о томе, причаћу о свом искуству. Смех. Исправља се, узима празну кесицу од шећера са стола и савија је. Тада примећујем да има дуге прсте, вероватно од одбојке којом се бавила као млађа. На жалост мислим да таленат овде тешко долази до изражај. Још увек се надам да ће музичка сцена бити богатија младим, иновативним извођачима који имају шта да кажу, да освеже сцену. Проблем је што немамо добре издавачке куће, немамо музичке емисије где би људи могли да се покажу. Не желим да звучим негативно, није лако, али није ни немогуће. Ако заиста мислиш да је то твој позив, не можеш да побегнеш од њега, то једноставно осећаш и бориш се до краја.

 

Ко се крије иза Саре Јо и црвеног кармина?

Локал се полако празни. Изгледа да сада почиње одмор за оне у шанку. Све око нас се некако стишало. Она узима последњи гутљај кафе. Све време током нашег разговора седи савршено правих леђа, прекрштајући ноге и стално тражећи нешто што ће пребирати по рукама. Чини се да пажљиво смишља сваки одговор. Телефон јој ни једном није зазвонио. Нико није пришао нити сликао, као да су навикли да је виђају овде у паузама између предавања. Да нисам певачица, мој посао би могао бити нешто у вези са језицима, рад са људима би ми свакако пријао. Много волим да се шминкам, још од средње, често шминкам и своје другарице, то ме опушта. И даље сам велики љубитељ спорта, ко зна, можда бих била посвећена одбојци. Ја сам једна обична, опуштена девојка, знам, звучи као клише. У слободно време волим да сам окружена породицом и пријатељима, да погледам неки мјузикл, прочитам добар трилер, плачем док гледам неки добар концерт. То је то. Мада су ми многи рекли да на сцени изгледам као неко са много више самопоуздања, док ми у приватном животу треба доста времена да се опустим. То би била можда једина разлика између Саре Јовановић и Саре Јо.  Кaже да би радо попила кафу са Beyoncé  и питала је како успева да буде тако кул. Плаши се инсеката и смрти. Мотивацију и инспирацију црпи из разговора са блиским људима и има велике планове за лето.

 

На питање каква је викендом, а каква понедељком, насмејала се. Све зависи од обавеза, када се бавиш овим послом не постоји фиксно радно време, често ми је викенд као понедељак, или ми је понедељак као викенд. Делује као да не воли да прича много о себи, ако није у питању њена музика. Мада на питање како би се звала кнњига о њој, дуго смишља одговор, али на крају подиже главу и уз осмех говори: Добро питање. Некако сам одмах замислила оно што људе највише везује за мене, то је свакако црвени кармин. Прво сам имала слику корица са црвеним кармином у глави. Заправо има и та друга страна која није тако површна и где има много неоткривених детаља у вези са целом мојом музичком причом. Књига би заправо била права ставр. Потрудила бих се да наслов буде оригиналан, требаће ми времена да о томе размислим. Наслов је увек некако најтежи, исто је као и са песмама, требало би да буде нешто упечатљиво и ново.

 

Први мото који ми пада на памет је „Буди само свој“, људи увек нањуше када неко покушава да буде нешто што није, ако си свој и искрен у ономе што радиш, успећеш.