У Србији се годишње употреби 360.000 тона пет амбалаже, а свега 68.000 тона се рециклира. Пластичне и стаклене боце, лименке, стари папир, завршавају на дивљим депонијама и у природи. С друге стране, фабрике за рециклажу немају довољно сировина.
Док је за једне 1.мај бег из градске гужве и уживање у природи, други су је уништавали. Сваке године после празника остављено смеће на излетиштима је посао за волонтере Градског зеленила и раднике предузећа „Србија шуме“. И ове године било је оних који су ложили ватру на недозвољеним местима, остављали гомиле смећа за собом, па чак и секли стабла која су под заштитом државе. Ипак, било је и оних који су смеће носили са собом до првог контејнера верујући да је лакше рециклирати него производити нови отпад. Комунална полиција делила је пластичне кесе за одлагање отпада, иако се Србија од недавно залаже за њихово наплаћивање па и укидање.Становник Србије у просеку потроши 300 кеса годишње, док један становник Немачке употреби свега 60. У Европској унији одавно се наплаћује употреба пластичних кеса, а оне су замењене цегерима и торбама. У парковима ових земаља постоје контејнери у бојама за разврставање отпада, а од повратка амбалаже грађани могу да остваре приход од 25 центи по амбалажи.
Постоји много депонија на које нико не обраћа пажњу, али сви желе да се оне што пре уклоне и очисте. Највећу штету од отпада има морскисвет, али и птице. Процењује се да милион животиња у свету годишње угине јер поједе отпад или се у њему заглави. У високо развијеним земљама, попут Шведске и Норвешке, рециклажа је на завидном нивоу. Непревазиђени лидери су свакако Француска, Немачка, Аустрија и Швајцарска.У Србији има све више људи „сакупљача“ који су можда и најзаслужнији за све више компанија које се баве рециклирањем разних сировина.Мора се подићи свест људи о значају рециклирања за читаво друштво. Рециклажа доноси чистију околину као и велику уштеду. Сортирање и одлагање разних врста отпада пре свега зависи од људи. Иако је дошло до великог помака у овој индустрији, људи у Србији још нису стекли навику да на правилан начин одлажу отпад из својих домаћинстава.Рециклажом чувамо нашу планету, а сортирањем отпада смањујемо број депонија које директно утичу на чистоћу средине. Рециклажа је јако битна јер се штеде сировински ресурси, енергија и чува се животна средина. Осим заштите животне средине ова индустријска грана нема занемарив значај ни са економског аспекта.У Србији се рециклирају: стакло, гуме, папир, пластика, кућни уређаји, рачунари и опасне материје попут фреона.Можда је најзаступљенија рециклажа електронског и електричног отпада која у просеку три пута брже расте у односу на рециклажу комуналног отпада. Наша земља увезе око 50.000 тона електронских уређаја, а рециклира се свега 3 посто јер су економски ефекти прикупљања електронског отпада у Србији препознати релативно скоро.
Оно што сваки становник ове земље треба да схвати – јесте да држава није дужна ништа да даје! Ако рециклираш, ти дишеш чист ваздух, а не држава. Ако научиш и своје дете да рециклира, оно ће имати чисту пијаћу воду, а не држава. Уосталом, ако нестане људи – да ли је важно шта ће бити са државом?
