Колико су производи који нам се пласирају као здрави, заиста здрави?
Све чешће на производима који се се могу наћи на „био полицама“ у продавницама стоје ознаке да су органски или без шећера, као и да су сто посто природни, па их многе девојке које имају проблема са килажом купују, а да уопште ни не прочитају састојке.
СИРОМАШНА ПОНУДА ПРОДАВНИЦА
Дипломирани професор физичког васпитања и сертификовани нутрициониста, а уједно и власница једне теретане на Чукарици, Мартина Врањеш Десивојевић причала нам је о понуди коју продавнице, а уједно и сами произвођачи нуде: „Неко ко жели да једе нешто што је добро и што је квалитетно када уђе у продавницу скоро па да нема шта да купи. Од шест рафова хране, можда је петина једног нешто што стварно може да се конзумира. Чак ни воће и поврће нису оно што су некада били. Премазани су разним пестицидима и хемикалијама како би што дуже опстали“.
Воће и поврће јесте пуно пестицида, али свакако је бољи избор од разних других производа који нам се нуде. Оно што нам остаје јесу све друге ствари које ретко могу да се назову здравим, чак иако се на њима појављују одређене налепнице које то говоре.
„Најшири избор квалитетне хране можете наћи углавном у продавницама здраве хране, али и ту морате водити рачуна шта тачно узимате, јер постоје производи који по свом саставу нису баш то што тражимо.“, рекла је Мартина Врањеш.
О овоме нам је такође говорио и дипломирани инжењер прехрамбене технологије, А.А. који тврди да се потпуно здрави производи у скорије време неће производити индутријски, па самим тим неће ни бити у оквиру понуде продавница, бар не код нас. „Прво, зато што не постоји довољно велико тржиште, а друго зато што је неисплативо. Људи очекују да неки производ има рок трајања 6 месеци до годину дана и да при томе буде здрав, а то је немогуће. Немогуће је и правити велике серије „здравог“ производа.“ , рекао је А.А.
НЕУКИ ПОТРОШАЧИ
Живимо брзим начином живота, па често у недостатку времена пропустимо да прочитамо састав производа који купујемо. Идемо линијом мањег отпора, па бирамо производе који су „проверени“ и које смо већ раније куповали. Осим тога, много људи не чита састав управо јер не разуме шта ту тачно пише.
Исидора Петровић је девојка која је због проблема са гојазношћу почела, поред редовног бављења физичком активношћу, да једе храну која ће јој помоћи да своју килажу смањи, а здравље побољша. О здравој исхрани се информисала преко разних форума и интернет страница, тако да је многе ствари узимала „на своју руку“ – односно без саветовања са неком стручнијом особом која би је боље упутила.
„У продавници сам куповала разне овсене каше, здраве кексове и чоколадице, као и сто посто природне сокове на којима је било наглашено да додатака шећера нема. Осим тих ствари узимала сам и урме за које сам такође читала да су здраве, а да ће заситити моју потребу за слаткишом у том моменту. Тада ми је све то било преукусно и нисам имала утисак да једем нешто што мом телу заправо шкоди. Заблуда у којој сам живела је трајала неколико месеци, све док нисам приметила да сам се током те дијете ја заправо десет килограма угојила. Након тога сам помоћ потражила код једног познатог нутрционисте који ми је рекао да је све то што сам јела чист шећер.“, рекла је Исидора.
На Исидорину причу осврнула се и докторка Бранка Мирковић која каже: „Сваки човек има свој животни темпо и различите нутритивне потребе, није то само до производа. Зато неке дијете нису успешне код свих. Третман и процес скидања килограма почиње тек када пацијент уђе у ординацију“.
Чињеница је да су Срби неедукована нација, али је и остатак обичних људи на овом свету такође неедукован за сва ова питања. Искључиво људи који уче о исхрани и који се баве или послом нутриционисте или послом тренера знају шта тачно уносе у свој организам.
„Људи мисле да су много свеснији о здравој исхрани него што заиста јесу. Онај ко се бави тиме и ко учи о исхрани зна шта ти производи тачно садрже јер ипак је то тржиште и свако жели да извуче неки профит.“ , рекла је Мартина Врањеш.
Ана Марковић из службе маркетинга компаније „Полимарк“ каже да су потрошачи ти који све диктирају: „Они су ти који треба да се едукују, а не површно да приступају својој исхрани. Сви ми волимо да поједемо укусно, и морамо се помирити са тим да најчешће здраво и укусно не иду под руку, иако постоје изузеци. Велике компаније и брендови строго поштују правила и не доводе потрошаче у заблуду. Све је написано на декларацији, не на предњој страни великим словима, ту је наглашено само оно добро. На задњој страни, ситнијим словима написано постоји састав свега што једете. Ту се виде и адитиви и конзерванси и шећер и модификовани скроб и слично“.
УЛОГА ШЕЋЕРА У „ЗДРАВИМ“ ПРОИЗВОДИМА
Постоји много производа на којима великим словима, са предње стране стоји да су без додатака шећера. Има оних који то сами наглашавају попут водећих компанија за производњу сокова или здравог кекса и чоколадица, а има и оних на којим на основу неких других ознака, ми верујемо да шећер не постоји. У оба случаја је то само маркетиншки трик компанија које покушавају да свој производ што је могуће више продају. Неуки потрошачи нажалост верују и читају само предњу страну производа.
„Ако напишемо без шећера и додатог шећера значи да нисмо додали сахарозу. Оно што потрошачи не читају је да је такав производ заслађен вештачким заслађивачем. У том случају, боље да смо узели са шећером. Наш организам може да свари и да избаци шећер. Сахароза се добија из шећерне репе или шећерне трске. Нема никакву нутритивну вредност, има само калоријску. Наш организам то препознаје, оно што не препознаје су вештачки заслађивачи које онда складишти у нашој јетри и који може да изазове промене у нормалном функционисању организма.“ , рекао је дипл.инг. А.А.
Сокови се праве од воћних концентрата. Али да би били укусни њима се додаје шећер, а да би имали рок трајања и конзерванси. Воће је здраво, али у овој комбинацији, воће нема никакав значај. Слична прича је и са кексима.
„Могу они да се произведу од овсеног брашна и они стварно у себи садрже овсено брашно. Садрже и лешник, брусницу, шљиву, све је то здраво. Да би се уопште добило тесто, овим састојцима је најпре потребно додати и бело брашно (које нема никаквих нутритивних бенефита), додају се хидрогенизоване биљне масти (биљне масти које су претрпеле хемисјко третирање), додају се адитиви за свежину и наравно додаје се шећер.“ , рекао је А.А.
Из службе маркетинга „Некст“ компаније тврде да су њихови производи у односу на конкуренцију увек водећи: „Некст сокови су сто посто природни. Тамо где пише да додатака шећера нема, заиста их нема, јер у супротном не би то ни било назначено. Наши сокови су одавно постали синоним за квалитет и иновације. Један смо од највреднијих домаћих брендова који су свој кредибилитет изградили не само у Србији, већ и у земљама региона“.
Глукозни сируп је једна од ствари коју садрже многи производи уместо шећера. Самим тим, на њиховим производима, у складу са законом и стоји да су без додатака шећера, али су потрошачи о постојању глукозног сирупа потпуно неинформисани, па самим тим и несвесни шта купују.
„Исидора је узимала урме са мишљењем да су оне потпуно здраве, као што у принципу и јесу. Међутим, оно што она, као и многе друге девојке не знају, је да су те урме можда баш зато што су биле тако укусне, биле преливене неком другом врстом шећера.“ , рекла је Мартина Врањеш Десивојевић.
Глукозни сируп је за произвођаче идеална замена за шећер јер је јефтинији, а и слађи. Самим тим са врло малом количином глукозног сирупа постиже се ефекат какав једино већа количина сахарозе прави. Произвођачи на тај начин остварују већи профит.
Иако проивођачи иза себе имају поред закона и правилника и пољопривредну инспекцију Министарства пољопривреде која регулише њихов рад, службе за маркетинг и за односе са јавношћу су ипак те које нам на неки легалан начин, уз помоћ нашег великог незнања пласирају ове производе као нешто квалитетно и „здраво“. Људи који желе да крену са неком врстом дијете или здраве исхране морају да се посаветују са својим лекарима, нутриционистима и тренерима. Ако се сви барем мало информишу и понекад прочитају састав производа, прошириће се информисаност и на тај начин ће се победити ова лажна слика коју нам произвођачке компаније стварају.
