„Банаћанка и то са ставом“

„Свиђа ми се што сам донекле у сенци медијске пажње, јер се публика онда фокусира на оно што имам да кажем, а не како изгледам“

Продоран глас, упечатљив смех и коментарисање о најактуенијим темама су за већину нас стандардни звуци приликом слушања радио емисије Кристине Јовичин, водитељке радија АС ФМ-а. Ова новинарка се професионално бави радио новинарством тек три године током које је основала једну од тренутно најслушанијих емисија на подручју Војводине. Своју каријеру започела је одмах по завршетку студија за медије на Филозофском факултету у Новом Саду.

Тренутно водиш две емисије на радију АС ФМ, „Поподне уз АС ФМ“ и „Викендица“ заједно са Александром Карановићем, која је постала једна од најслушанијих емисија у Војводини. Шта планирате са емисијом даље?

„Веома сам поносна на ту чињеницу да смо једна од најслушанијих емисија у Војводини, а што се тиче планова у вези са њом, заправо имамо доста тога на уму. „Викендица“ ће остати таква каква је и била, али са мало другачијим концептом. Наиме, идемо ка томе да она постане још већа тако што ћемо ,највероватније средином јануара следеће године, увести квиз у којем ћемо доводити разне госте који ће нам представљати своје проблеме у емисији. Поента тога јесте да емисјиа задржи своје информативне и хумористичке елементе, али и да подстакне на размишљање и остави снажан утисак.“

Да ли ти се више свиђа самостално вођење емисије или колегијални рад?

„Искрено, више ми се свиђа да водим емисију са Александром, јер мислим да сам онда много креативнија и слободнија. Када сама водим емисију и даље се осећам помало стегнуто, иако ми сви увек кажу да сам веома природна. Међутим, тај осећај није присутан када сам са њим. Један од разлога за то је што се нас двоје веома добро познајемо, толико да сада већ погледом можемо да проценимо оно шта ће други да помисли. Наша емисија делује и јесте врло спонтана, чак су нам и уредници толико пута рекли да делујемо као да смо на кафи. Из тих разлога сматрам да она, тренутно, има много већи квалитет него моја.“

Да ли би пођенако уживала у колегијалном раду са другом особом?

„То би стварно био изазов, јер је емисија са Александром за мене веома специфична, из разлога што смо нас двоје добри пријатељи. Сигурно би ми било теже, јер сматрам да између сваког водитељског пара мора постојати нека врста „хемије“, али и да се она не може остварити са баш сваким. Наравно да бих то могла са још неким, али би ми сигурно било потребно доста времена да се та хемија развије.“

Сви знају твој глас, али те мало људи заправо препозна на улици. Да ли желиш већу медијску пажњу?

„Мени је добро овако, што сам донекле у сенци, јер се публика онда фокусира на оно што имам да кажем, а не на изглед. Била бих нервознија када бих имала већу медијску пажњу, јер нисам навикла на то. Ја сам овде у студију у четири зида и никада нисам имала уитисак да мене слуша неколико хиљада људи. Међутим, волела бих да се окушам и у другим пословима, на пример на телевизији, али више због стицања искуства него због пажње медија.“

Који су бенефити рада на једном од најслушанијих радија у земљи?

„ Бенефити су ти што сам могла да идем на велики број концерата и фестивала, као што су ЕXИТ и Сеа Данце фестивал, које вероватно не бих могла да приуштим себи другачије. То су ти новчани бенефити који долазе уз овакав посао. Међутим, најсрећнија сам када могу да развеселим своје слушаоце, било тако што ћу им ставити осмех на лице након напорног дана неком својом причом или тако што ћу им поделити карте за омиљени концерт. Много су ми значајнији ти емотивни бенефити.“

Одакле црпиш инспирацију за нове теме?

„Извор за инспирацију варира с времена на време. Некада уопште немам инспирације, а некада просто не знам шта ћу са њом. Много ствари које су се мени догодиле су отишле у програм. Мој дан, као и код већине, почиње уз кафу и прелиставање свих новина. Инспирација може да буде неки члнак у новинама који сматрам занимљивим, али као што сам већ споменула, обично су то ситуације које се дешавају људима око мене или мени лично. Једном приликом ми је за тему о крађи, послужила ситуација када су ми украли столице са терасе.“

У опису емисије „Викендица“ на сајту радија, стоји и опис тебе као „гласне Банаћанке са ставом“. Да ли си икада имала проблема са јавношћу и редакцијом у вези са исказивањем свог става?

„Морам признти да јесам. По природи сам гласна особа и увек говорим онако како мислим и то некада може да буде проблем, али су такве ситуације ретке. Никада не измишљам нити усвајам било чији други став, а да се при том заиста не сложим са њим. Наша редакција је поприлично демократска и подстиче нас да критички размишљамо. Наравно, постоје неке теме о којима не могу да причам, не због тога што смо ми политизовани, већ  због тога што једноставно нису примерене за овај тип медија. Оно што је важно да се схвати јесте да морате увек мислити на слушаоце и чињеницу да нас не прате само млади, већ и старији људи, као и родитељи са децом. Сходно томе, морамо емитовати онај садржај који ће моћи да слуша шири аудиторијум. Нисам увек била у стању да проценим, па сам наравно морала да чујем то фамозно „јеси ли луда, то се не може пустити у јавност“ критику, али то је нешто што већина новинара искуси у току своје каријере.“