Збогом загревању столице

Да ли студенти користе стимулативна средства за учење и у којој мери то оставља траг на живот

Поред шољице горке црне кафе, енергетског пића и вечите неиспаваности, анксиозност и стрес су верни пратиоци сваког студента. Било да се они јављају због предстојећег колоквијума или испита, захтева за стипендију или буџет, неминовно је да их сваки студент у једном моменту искуси. У скорашњим истраживањима о студентима и њиховом начину учења, научници су дошли до неочекиваних података- студенти се све више осврћу тзв. менталном допингу као најлакшој солуцији. Шта је заправо ментални допинг и колико је овај тренд заиста заступљен код нас?
Ментални допинг представља конзумирање илегалних супстанци које су креиране у циљу побољшања менталних преформанси, концентрације као и поспешењу меморије. Једноставније срочено, то су забрањена средства уз која студенти могу на много лакши начин да се отарасе својих обавеза и да петак вече проведу другачије од претпостављеног.
Још од шездесетих година прошлог века употреба (злоупотреба) психостимулативних лекова је присутна у студентској популацији. Ове амфетаминске лекове, који су у почетку коришћени као антидепресиви, али су већ у тим шездесетим годинама одбачени због нежељених ефеката и компликација, студенти користе као средство које ће им омогућити да лакше уче и дуже остану будни. Ови ефекти су заиста тачни, али су краткотрајни и на дуге стазе проузрокују различите психичке проблеме. Овде не смемо заборавити и некритичну употребу кафе (кофеин) и јаких чајева (теофилин) као испомоћ при учењу, као и енергетска пића. Тешко је рећи да је то учестала појава, јер не постоји о томе пуно података. Сада се највише користи метилфенидат, познат као Риталин, лек за лечење АДХД односно хиперактивности.
„Када је реч о злоупотреби психостимуланса међу студентима, студенти се веома ретко јаве само због тога, или забораве коришћење ових средстава или га прикривају, не доводећи их у међусобну везу. Разлози због којих се јављају су друге природе и тек касније се кроз разговор (или разговоре) испостави да су њихови проблеми настали као последица употребе стимулативних средстава“, напоменуо је Владимир Милошевић, неуропсихијатар.
„Постоји једна врста легалне стимулативне дроге, која је изазвала помаму и за коју су истраживања показала да нема негативних ефеката, али је убрзо забрањена, јер ствара разлике између оних који је узимају И оних који не, пре свега у менталним способностима. За већину ових дрога је потребан рецепт лекара, па услед тога нисам сигурна у којој мери могу бити заступљење. Али постоји алтернатива па се прибегава доступнијим врстама дроге, Узимање ових такозваних “лаких дрога” је далеко више заступљено пре свега због поменутог лаког набављања. Оно што је опасно јесте да се стварају болести зависности, чак И ако ефекти нису одмах видљиви, а омогућавају у датом тренутку бољу концентрацију и онда им се приступа без размишљања о последицама“, каже Дејана Јовановић, студент психологије у Новом Саду.
Студија истраживања је показала да студенти који су рекли да осећају велику количину стреса пред испит, скоро увек ураде лошије од оних који су рекли да осећају благу анксиозност, чак 12% лошије. Осећање благе анксиозности пред испит се сматра нормалним, јер се тада у телу ослобађа адреналин као реакција на стрес. Он тада активира рецепторе за извршење краткорочне тзв. „фигхт-ор-флигхт“(бори се или бежи) реакције, која одлучује како ћемо се понети у датој ситуацији. Лоши резултати и неуспеси, у комбинацији са разочарењима због тога, студента могу да доведу до моралне дилеме- да ли ићи линијом мањег отпора и посегнути за стимулативним дрогама или се уздати у себе и своје способности?
С обзиром да су психостимуланси амфетамински препарати (када би их поредили са класичним дрогама, најсличнији су кокаину), студенти који се обраћају за помоћ најчешће се жале на проблеме са несаницом, анксиозношћу, главобољом, вртоглавицом, губитком апетита, честом напетошћу, импулсивношћи, у тежим случајевима постају параноидни од људи из окружења (боје се да им људи желе лоше и угрожавају их), или се развију други психотични симптоми као што су халуцинаторни доживљаји. Такође се често јављају срчане аритмије, хипертензија, нагон за повраћањем, проливи и сексуалне дисфункције (импотенција, губитак сексуалне жеље). Овде се не сме заборавити и опасност од развоја зависности од ових лекова, која води ка злоупотреби синтетичких дрога као што су: Еџтасy, МДМА, други метафетамини или кокаин, каже Владимир Милошевић, неуропсихијатар.
Ове последице настају након учесталог, вишедневног, односно вишенедељног коришћења средства у цију бољег и успешнијег учења и у највећем броју случајева престају у недељама након престанка узимања средстава. Мада, у ређим случајвима, могу да буду окидач за трајне поремећаје, првенствено зависности, поремећаје понашања или чак психозе. Још један проблем по прекиду узимања је стање огромног умора комбинованог са раздражљивошћу.
Користио сам пар пута амфетамин. Имао сам збијен распоред и морао сам да стигнем да научим много различитих ствари, не бих препоручио никоме, али мени је помогло да добијем добре оцене. Трудим се да не прибегавам овој методи често, јер знам да би могао да настане озбиљан проблем ако претерам, а дани после коришћења ми нису пријали уопште и требало ми је пар дана да се вратим у нормалу, каже Н.Д. студент медицине у Београду. Риталин, као један од најпопуларнијих се сматра релативно лако доступним и цена му се креће од 2500 динара па навише, у зависности од броја и јачине таблета у кутији.
Учење под утицајем стимуланса је интензивно и кратко. По прекиду узимања знање, односно упамћени садржај врло брзо се изгуби, детаљи се заборављају, тако да се доводи у питање да ли је уопште продуктивно узимати оваква средства и доводи себе и своје здравље у питање зарад добре оцене и краткорочног циља. Оно што се може закључити јесте да овај тренд постаје све заступљенији, како у свету тако и на нашим просторима.