Студентски радови

“Без ризика нема професионалног раста”

30. април 2017.
Александра Јовановић

Упознали смо је као шармантну плавокосу водитељку “Булевара” на Б92, данас је уредница “150 минута”, а опробала се и у глумачким водама. Ведрог духа и увек насмејана Невена Маџаревић заљубљена је у своју професију, а да није новинар била би продуцент или би можда живела на сеоском имању. За себе каже да је иста као што је видимо на телевизији. Ужива у тишини и вожњи бицикле. „Још као студент желела сам да радим и стичем искуство, јер сматрам да је оно драгоцено у свакој професији, а посебно у новинарству.” Кроз смех присетила се детињства и почетка своје наклоности према телевизији.
Водитељка и уредница, Невена Маџаревић подједнако воли рад иза и испред камере. Студирала је филмску и ТВ продукцију на Факултету драмских уметности, а својој љубави још из ране младости, новинарству, враћа се када на Факултету политичких наука даје мастер из новинарства. „Чак и ако ме студирање одвело на другу страну, и у том периоду бавила сам се новинарством. Са другарицом сам имала емисију у којој сам се бавила филмском критиком. На тај начин сам се трудила да спојим оно што волим.”
Са задовољством говори о својој почетничкој емисији. „Била је веома професионална за тај мали ниво знања који смо имали, није нас било пуно у екипи али смо се лепо дружили. То нам је био изговор да гледамо филмове, како оне најпопуларније, тако и оне мање популарне и анализирамо их. Монтажа није био мој део посла, али ме је и тада интересовало све. Мислим да је свако искуство драгоцено. Мој план је и био, да током, и по завршетку факултета радим што више. Желела сам да пробам све, како бих схватила шта је то што заправо желим и у чему сам најбоља. Сваког бих посаветовала да на почетку каријере ради што више различитих послова. Човек мора после одређеног времена да изадје из своје зоне комфора. Без ризика нема пофесионалног раста.”
Иако слободног времена скоро да и нема, не мисли да је новинарство гуши. „Волим физичке активности па једва чекам лепше време и радујем се враћању мојим вишекилометарским вожњама бициклом.” Али нашла је и зимску активност која јој прија. „Волим да скијам, то ми је нова опсесија. Веома сам посвећена. Кад радим нешто посветим се томе до краја и усавршавам се максимално, тако је и са скијањем.”
Када нема другог избора, осим да остане у стану воли да чита, погледа добар филм, чак се и сама изненадила када је схватила да нема омиљени. Тренутно балансира између позиције водитељке вести и уреднице емисије „150 минута“, али задовољно се преиспитује и констатује да ништа не би мењала.
„Стварно немам пуно слободног времена, али ја се осећам добро. Не бих волела да је другачије. Добро је што неке теме о којима говорим у вестима, у 150 Минута имам прилике опширније да обрадим. Веома сам темељна и посвећена. Увече одмарам тако што гледам неку серију, тренутно трећу сезону серије Тхе Аффаир.”
Присетила се да је још у детињству показала интересовање за телевизију. Као девојчица играла се тако што је правила кошуљице за емисију. „Немам представу како сам тада знала шта је то, али то ми је била омиљена занимација.” Одувек је била креативно, радознало дете па је логично да је љубав према новинарству расла заједно са њом.
Свог првог интервјуа једва да се и сећа, али се одлично сећа да је имала огромну трему. „Интервју је био део испита из ТВ продукције.Требало је да интервјуишем успешног телевизијског продуцента у пензији. Сатима сам седела и вежбала шта ћу да кажем кад подигне слушалицу. На крају је све испало добро. Не сећам се имена али сећам се како је текао интервју. Све време сам била под притиском и размишљала сам великом брзином да случајно нешто не погрешим. Питала сам га свашта, али је био пријатан саговрник тако да ми је следећи интервју текао већ много лакше.”
Данас више нема трему, камера јој није непријатељ. „Сматрам да је кључ добра припрема. Прави сам штребер. Интервју спремам као било који испит. Увек мислим да ми још мало фали да будем потпуно спремна. Не треба се правити да све знаш, јер саговорник све примети.”
Воли да интервјуише људе који је приватно интересују. А најтежи саговорници су јој политичари.
„ Плашили су ме интервјуи са људима који су тврди на речима, али временом сам схватила да свако има неку преломну тачку. Само треба сталожено и упорно да тражиш приступ особи са којом разговараш. Политичари су тешки саговорници. Никад неће све да открију, али ако виде да нису угрожени и да нису нападнути могу да пруже одличне информације за интервју.”
За себе сматра да је приватно иста као и на телевизији. Насмејана, духовита и паметна Невена Маџаревић сматра да нема две верзије личности, и да јој је баш та природност управо отворила врата “Булевара” на Б92. „Толико сам упорна да то некоме може да иде на живце али не мислим да је то лоша особина.”
„У “Булевару” су ме гледаоци упознали у опуштенијој, шаљивијој варијанти. У “150 минута”, сам нешто озбиљнија и темељнија, али подједнако уживам и у информативном и у забавном новинарству. И ако “Булевар” делује као само забаван програм, озбиљно се и ту радило. Али дивно смо се дружили, И сад сам у контакту са тим људима. Волим да имам широк круг пријатеља.”
Да није новинарка, вероватно би је животни пут одвео, не тако далеко. „Била бих вероватно ТВ продуцент. Али ако бих могла да маштам, живела бих на сеоском имању. Волим тишину и природу, а живот на селу ми се одувек чинио као потпуно другачији од мог садашњег живота. Па ко зна, можда кад оде у пензију Невена свој одмор пронађе на селу.