Студентски радови

Будућност српске књижевности

25. мај 2017.
Александра Јовановић

Кич и шунд или модерна литература?
Да је написати књигу лако, књигу би написао свако.Изгледа да су ову изреку мало примењенију за ову тематику схватили као изазов.Изазов да докажу да ипак то није тако тешко или се сматрају можда довољно дораслим и талентованим за писање књиге.Биће ипак да је ово друго.Како смо од нашег Стерије,Андрића,Црњанског,Нушића дошли до тога да хит на Сајму књига 2016.године буде књига модне блогерке Зораннах.А и не била, јер кад уђете у књижару заслепљује вриштеће пинк боја њених корица међу тамо оном пристојношћу.Јасно је да је то нешто што би купиле маме девојчицама молећивог погледа, иако те маме знају да не желе да баш Зораннах буде узор њиховим мезимицама и тугаљиво се сећајући дана када су оне исто тако читале песме Дучића, Змаја, Радичевића или Ћопићев роман „Орлови рано лете”, приповетке Лазе Лазаревића итд.На крају књига ипак заврши у корпи за куповину.Засто? Колико год били уморни од размишљања, невољни за развијање знања и образовања књига мора да се одржи.Књиге (али оне праве да се разумемо) су ризнице наше историје, културе, традиције.Једне од ретких добрих и корисних ствари које нам повезују прошлост и садашњост и не дозвољавају да заборавимо ко смо и колико још морамо да радимо на себи. И у том тренутку се јавља супротстављеност изреци „не суди по корицама“- да је барем толики труд уложен у садржај као што је у те нафракане корице. Наше естрадне личности као да се утркују да покажу чија аутобиографија је импресивнија.Од водитељки, преко но наме ТВ лица, до певачица.Верује се да ће књига певачице Стоје бити победник.Све те Стоје, Секе, Маце се изгледа воде оним- не мораш да знаш да певаш да би певао, па тако ни да пишеш да би писао.А и зашто би се трудили кад увек има ко да чита.Нпр. тираж Весне Дедић за књигу „Заувек у срцу” прелази 100.000 , док тираж Јелене Бачић Алимпић за књигу „Рингишпил” 40.000, мада оне могу бити и озбиљни писци за оно што нам тек следи.Све је добро док романа има мање него читалаца.Мада, ни то се више не може са сигурношћу тврдити.