Према истраживању из 2018. у Србији 44 % ученика у школи трпи вршњачко насиље, сваки пети ученик жртва је исмевања.
Родитељи и професори често не разумеју колико дубоке могу бити последице везане за психички и социјални живот особе која је проживела тортуру током школовања. Одговорност је управо на старијима, који би требало да схвате озбиљност ове појаве, упознају се с чиниоцима вршњачког насиља и помогну у његовом спречавању.
Ко су насилници и ко су им мете?
Вршњачко насиље подразумева агресивно понашање међу особама школског узраста и намерно наношење психичке и физичке боли одређеној жртви. Вршиоци насиља најчешће имају за циљ да демонстрирају своју моћ и снагу, како би стекли висок друштвени статус и углед у вршњачкој групи. За жртве махом бирају стидљиве, несигурне, тихе, повучене, осетљиве особе и особе којима је ниво самопоштовања низак. Лица која трпе насиље неретко се повлаче у себе и склањају од друштва.
Врсте насиља
Насиље се испољава на различите начине: физички, вербално и социјалном изолацијом. Не треба изоставити ни све присутније сајбер насиље, као ни сексуално насиље које се јавља у старијем узрасту.
Физичко насиље се односи на телесно повређивање жртве и њене својине. То укључује ударање, чупање, гурање, штипкање, нежељене додире, као и отуђивање или уништавање личних ствари.
Вербално насиље обухвата претње, уцењивање, ругање, задиркивање, оговарање, омаловажавање, исмевање, називање погрдним именима и изнуђивање новца.
Социјална изолација представља намерно искључивање из друштва.
Сајбер насиље је насиље које се одвија уз коришћење електронске технологије – друштвених мрежа, интернет сајтова, SMS порука итд.
Особе над којима се спроводи насиље постају депресивне, анксиозне, интровертне, мрзовољне и постижу лошији успех у школи. Нажалост, како светске статистике показују, све је већи број депресивних особа које сведоче о томе да се корен њиховох психолошких проблема налази управо у њиховој изложенсти насиљу током основне и средње школе.
Улога родитеља
Поверавање и разговор са родитељима игра битну улогу у очувању емоциналног и менталног здравља детета, нарочито када се сусреће с оваквим проблемима. Ипак, незанемарљив је број породица које су разорене свађама и сукобима, а из њих потичу и вршиоци и жртве насиља. Наилазак на неразумевање родитеља , код обе стране, доводи до нарушавања емотивне стабилности, искривљених ставова и погоршања ситуације у школи.
Превентивне мере
- Формулисање прецизних правила у школи, која би сузбила насиље, и њихово доследно спровођење.
- Сарадња с родитељима, ученицима и запосленима и њихово обучавање да препознају и реагују на насиље.
- Организовање ваннаставних активности с циљем да се деца боље упознају с горенаведеним.
- Пружање помоћи деци с проблемима у понашању, уклапању у средину и учењу.
- Обезбедити сигурност ученика ( дежурство запослених, ограђено двориште, осветљена зграда школе, постављање видео надзора).
- Кажњавање наставника који доприносе или изазивају насиље ( непоштовање личности и права ученика, пристрасност и необјективност приликом оцјењивања итд. ), као и свих осталих.
Извори:
N1 http://rs.n1info.com/Vesti/a484601/Savetnici-za-prevenciju-vrsnjackog-nasilja.html
CDC https://www.cdc.gov/violenceprevention/youthviolence/index.html
