Дигитални правопис потпуно занемарен

7446485 orig

Дигитална писменост подразумева поседовање знања и вештина који се односе на употребу дигиталних уређаја, пренос дигитализованих информација, елементарно познавање рачунарског хардвера, остваривање комуникације преко друштвених мрежа и коришћење интернет претраживача. Ова умећа су у мањој или већој мери развијена код људи који користе компјутере, лаптопове, таблете и паметне телефоне, нарочито код младих. Ипак дигитални правопис, као један од аспеката дигиталне писмености, потпуно је занемарен код већине корисника интернета.

Шта је то?

Поред класичног правописа који учимо током основног и средњег школовања, постоји и дигитални правопис. Он обухвата правописна и граматичка правила која се примењују у дигиталном свету. Ослања се на класичан правопис, зависно од језика до језика.

Заступљеност

Када говоримо о заступљености правописа на интернету, односно распрострањености корисника који се придржавају дигиталног правописа, говоримо о врло малом и незнатном броју.

Велике социјалне мреже попут Instagram-a, Facebook-a, Twitter-a и YouTube-a могу се похвалити огромном посећеношћу, али не и заступљеношћу дигиталног правописа. То видимо како преко објава корисника, тако и путем комуникације с њима на одељку за коментаре, и преко Messenger-a, Viber-a и WhatsApp-a.

Мноштво пазајмљеница, нарочито англицизама, употреба широког спектра акронима, изостављање или неправилно коришћење знакова интерпункције, нестављење тачке, зареза, знака питања и знака узвика, сиромашан фонд речи, некоришћење тако значајног тастера – размака (space), све су то појаве које преовладавају у интернет комуникацији. Оно што је занимљиво је да немали број људи сматра непотребним познавање дигиталног правописа јер се придржавају гесла “битно је да се разумемо”.

“Јавно” и “приватно” писање

Многи “куцкање по нету” деле на “јавно” и “приватно” писање. У приватном писању се себи даје слобода и правила дигиталног правописа се редуковано примењују или се не примењују уопште. Брзина и непотребност нечег таквог су главна оправдања за то. Проблем је што се то “приватно” проширило и на јавно коментарисање и објављивање постова, па се и то сматра “приватним”, иако би требало да спада у сферу “јавног”. Тако да се јавно сужава и концентрише на писање Mаil-ова послодавцу, када се захтева одређена доза званичности.

Последице

Све ово за последицу има да велики број интернет корисника не уме да састави свој CV, напише Mail, уради семинарски рад итд. То изискује издвајање новца да би се платили људи који то умеју. Људи у пракси, у својој свакодневици, не користе правописна и граматичка правила и онда им је потребно огромно време како успели да напишу нешто што захтева “званичност”. Неразумљив и несређен интернет садржај још је једно од ствари на које се одражава непримена дигиталног правописа.

Да нам дигитални правопис не би био стран и да би могли да га примењујемо у моментима када се од нас то пословно захтева, неопходно је да га што чешће практикујемо, а у најбољем случају свкаодневно користимо.