У самом центру Београда, на Дорћолу, недалеко од Калемегдана и Кнез Михаилове улице, већ вековима стоји значајан културно-историјски споменик који одолева не само зубу времена, већ и нападима од стране људске руке. Ово је један од најстаријих објеката у Београду, уједно и једина џамија на подручју главног града.
По уласку у двориште Бајракли џамије, одмах са леве стране, налазе се чесме на којима је обавезно обављање ритуалног прања (абдеста). Поред се налази пластична кутија за одлагање половне гардеробе намењене за сиромашне. Остатак дворишта окружен је дрвеним клупама. На једној од њих седе старији човек седе браде са препознатљивом белом капом на глави и младић црне косе. Унук и син, Мухамед и Сани Меха. Обојица узвикују „Селам алејкум!“, исламски поздрав који значи „Мир с Вама!“, а Сани љубазно нуди да нам покаже унутрашњост џамије. На самом улазу налази се неколико пари папуча, изување је обавезно. Обућа се оставља код врата или на полицама са десне стране. „У џамију се улази десном, а излази левом ногом.“ – упозорава нас Сани. Под је прекривен зеленим тепихом, а ентеријер је крајње сведен и скроман. Унутрашњост осветљавају прозори постављени на свакој страни обимних зидова. Неколико мушкараца седе на поду и ишчитавају стихове из Курана, а књиге се налазе на полицама постављеним уз саме зидове. Наспрам улаза на југоисточном зиду, у правцу Меке, налази се полукружно удубљење у зиду, плитка молитвена ниша (михраб), одакле имам води молитву. У углу са десне стране је проповедаоница (минбер) урађена у дрворезу. Са ове платформе се обавља позив на молитву непосредно пре њеног почетка, а петком се за време велике молитве (џуме) одавде врши проповед. У исламском свету је приказивање Бога, људи и животиња забрањено, те се на зидовима џамије налазе 99 плочица са стиховима из Курана, калиграфски исписаних арапским писмом. Ово је дело чувеног калиграфа Ешрефа Ковачевића. Санијев деда Мухамед зна да издекламује свих 99 таблица напамет. Он свакодневно посећује џамију и клања свих 5 дневних молитви (намаза). Јутарња (сабах), подневна (подне), послеподневна (икиндија), вечерња (акшам) и ноћна (јација) молитва не обављају се сваки дан у истом термину, већ зависе од времена изласка и заласка сунца. Због тога у џамији постоји дигитални сат који приказује тачно време предодређено за сваку молитву за тај дан. Лево од улаза спиралне степенице воде до галерије која је предвиђена за жене, јер их мушкарци током службе не смеју видети. На галерији се са десне стране налазе врата за улаз у минарет.
Бајракли џамија је прва џамија која је подигнута у Београду. Према неким изворима саграђена је 1575. додине, док други тврде да је изграђена између 1660. и 1688. године. Првобитно се звала Чохаџи-џамија, по трговцу Хаџи-Алији. Уобичајено је да џамије носе име добротвора који је финансирао њихову градњу, међутим данашњи назив Бајракли џамија добила је крајем XVIII века по барjаку који се на њој истицао као знак за почетак молитве. Током друге аустријске окупације од 1730. до 1739. године џамија бива претворена у католичку цркву. За време немачког бомбардовања 1941. године оштећен је кров, а 1944. године током борби за ослобођење Београда уништен је један угао зграде и део крова. Бајракли џамија је од 1946. године под заштитом државе као споменик културе. Међутим, напади на њу нису престали. Поред безуспешних покушаја да је претворе у музеј воштаних фигура, преживела је чак 7 напада екстремиста за време рата у Босни између 1992. и 1995. године. Последњи напад догодио се у ноћи између 17. и 18. марта 2004. године када је џамија ишарана графитима и запаљена, при чему је изгорело 7000 књига, а највише је оштећена зграда медресе. Починиоци још увек нису кажњени, џамија је делимично обновљена, али не и медреса.
Медреса је врста исламске школе, нешто налик средњој школи, која се својевремено одржавала у згради поред саме џамије. Како ова зграда још увек није обновљена, медреса више не постоји, а у функцији је само неколико канцеларија. У оквиру зграде налази се и кухиња, а у приземљу су столови где се током рамазанског поста поставља јело, али тек око 8 сати увече, након вечерње молитве.
У Београду према званичним подацима живи преко 20 000 муслимана, од тога има око 500 до 600 активних који долазе у џамију. Према Санијевим речима дневно буде до 50 посетилаца, док се петком тај број повећа и до 150 људи. Како простор џамије обухвата тек нешто више од 100 квадратних метара понекад је потребно и да се постави тепих у дворишту не би ли се сви сместили. Данас је петак и има још сат времена до почетка велике молитве, а верници су већ почели да пристижу. Ту су стари, млади, чак и деца, само нема жена. „Молитви могу да присуствују сви, али углавном долазе само мушкарци, жене слабо.“ – каже Санијев деда Мухамед.
Бајракли џамија је једнопросторна грађевина коју чине купола и минарет, скромних димензија и архитектуре. Иако се налази у строгом центру града потпуно је изолована од градске вреве и буке. У Господар Јевремовој 11 као да је време стало и вратило се неколико векова уназад. Овде је свако добродошао, без обзира на вероисповест, јер како кажу „Нема разлике међу људима, постоје само људи и не-људи.“
Последњи радови
Наука и уметност10. јануар 2012.Револуционарна јабука
Вести из несвести4. јануар 2012.Шта је обележило годину за нама?
Интервју недеље25. децембар 2011.Деканство као одуживање дуга
Наука и уметност6. децембар 2011.Од режисера, преко глумца, до „народног учитеља“