Деканство као одуживање дуга

Проф. др Илија Вујачић. Декан Факултета политичких наука, од 2009. године. Професор на предметима Историја политичких теорија (I и II). Важи за строгог, али и правичног просефора. Са професором Вујачићем разговарали смо о обавезама и изазовима које носи позиција декана, студентским проблемима.

Родом сте из Тивта, а гимназију сте похађали у Котору и Херцег Новом. Колико Вам је било потребно да се навикнете и прилагодите на живот у престоници?

„Требало је дуго, зато што сам ипак дошао са приморја и мислио сам да ћу са завршетком студија и постдипломских можда и да се вратим доле. Али живот је кренуо својим током, овде сам створио неко место у академској заједници, тако да сам ту и остао.“

Паралелно са политичким наукама студирали сте и филозофију. Због чега сте одлучили да магистрирате и докторирате на Факултету политичких наука?

„На Филозофском факултету сам завршио трећу годину када сам овде уписивао постдипломске студије и тад сам закључио да су моје опредељење ипак политичке науке. Сматрао сам да је боље да улазим у дубину, него да идем даље у ширину. Ипак, морам да кажем да је студирање филозофије било јако продуктивно, обзиром да ми је дало једну додатну ширину и један другачији поглед на оно чиме сам се бавио.“

У којој мери се студирање данас разликује од времена када сте Ви били студент?

„Доста се разликује. Разликује се у том смислу што је тада студиј био продубљенији. На неки начин је сада то више усмерено ка неком прагматизму. Времена су била дугачија, наравно. Другачији је био и однос студената и наставника. Више се поштовао ауторитет знања и више се поштовао ауторитет наставника у односу на оно како је то данас.“

Које су добре, а које лоше стране болоњског система студирања?

„Болоњски систем студирања има једну предност и она је у томе што су студенти натерани да не раде кампањски, сви су натерани на неки континуитет. Раније је једна мањина, а то је зависило од самих студената, студирала на тај начин, а огромна већина је једноставно била ту присутна и чекала испитни рок. То је дакле једна предност Болоњске декларације, која је могла да се уради и у оном старом систему образовања, међутим, није било неког подстицаја за то, ни код наставника, ни код студената. Постоји мањкавост болоњског система и она се огледа управо у томе што је раније, по старом систему, то било продубљеније студирање, сада је то доста површински, исцепкано на те једносеместралне предмете, са смањеним обавезама студената што се тиче читања шире литературе. Дакле, овај систем има и мањкавости и предности.“

Које су предности, а које мане деканског посла?

„Предност је што човек из те позиције може на неки начин да утиче више да се неке идеје које је имао о студијама и о образовању имплементирају. Мана има много. Доста времена се проводи у организационом и менаџерском послу. Ово своје деканство схватам као неку врсту одуживања дуга.“

Успевате ли, поред бројних обавеза, да одржите интеракцију и комуникацију са студентима?

„Много сам већу комуникацију имао док сам био асистент и морам да кажем да је то био неки приснији однос са студентима у погледу рада са њима. Чешће смо се виђали, чешће смо расправљали. Сада је то много мање, деканске активности ми не дозвољавају да будем у контакту са студентима, мада ја настојим да одржим ту комуникацију. Често добијам од студената мејлове који захтевају да дам одговор. Углавном су ти мејлови и та комуникација сведени на оно што су студентски проблеми и уопште организација студената на факултету.“

Мислите ли да вас се бруцоши плаше обзиром да им је Ваш предмет један од првих обимнијих и захтевнијих на факултету?

„Не знам да ли имају страх од мене или од предмета. Предмет је доста захтеван, мислим да јесам релативно строг што се тиче студентских обавеза на предмету и можда је то разлог да постоји нека бојазан, али ја не видим да то представља неки велики проблем.“

Да ли је истина да знате скрипте напамет и како видите да је студент учио из скрипте?

„Не знам скрипте напамет, једну сам онако површно прегледао. Обично кад осетим да је студент учио из скрипте погледам како је у некој скрипти обрађено неко питање. То се релативно лако може открити, на основу потпитања. Често студенти користе неку формулацију или неку флоскулу из тих скрипти које су апсолутно нетачне, понављају то у више наврата и онда је сасвим јасно да су читали из скрипти. На неки начин се може осетити, сигурно не у сваком случају, али се може видети да ли је неко учио из уџбеника или из скрипте.“

Својевремено сте били студент продекан. Како гледате на студенстки активизам?

„Данас је студентски активизам много већи него што је раније био, има много више студенстких организација. Студентски активизам је много већи не само по бројности организација, него и по организацији разних догађања на факултету, трибина, разговора, позивања гостију… Студентске организације данас то много више раде него ми кад смо били студенти. Морам да кажем да се делимично тај студентски активизам помало претвара у неко имитирање онога што се дешава у политичком животу. Студентске организације врло често делују као неке врсте имитација неког партијског живота, не у смислу да су оне политичке организације, него у смислу њиховог деловања унутар студенстког парламента.“

Шта мислите о студентским протестима који се понављају из године у годину? Постоји ли начин да се то реши?

„Мислим да је то последица свега онога што се дешавало деведесетих година. То је просто нека врста инерције да се не поштују правила. Сви ови студентски протести који су се дешавали у протеклих десетак година су уствари тражење нечег што је ван закона. Из тог разлога сматрам да су ти протести углавном неоправдани, јер они чине да се удаљава тај процес, који би требало најзад да дође до врхунца, да имамо устаљена правила и да се по правилима сви понашају, и наставници и студенти. Ја се надам да ће ускоро и та нека врста демагогије која постоји у високошколском образовању да престане и да у једном тренутку ипак и Влада схвати да не може допуштати стално, из године у годину, да се мења закон, да се мењају правила и да то практично води некој врсти нерегуларности рада.“

Колико су студенти захтевни и реални у својим захтевима?

„Право гласа је постојало и раније, само што се није довољно ни користило, ни поштовало. Јасно је да студенти треба да имају право гласа у различитим сегментима, али бојим се да се у томе понекад претерује и да студенти захтевају нешто што је мимо правила. Постоје стални захтеви који не иду у корист успостављања једног нормалног система рада.“

Србија је на другом месту у свету по броју одлазака младих. Какво је Ваше мишљење о такозваном „одливу мозгова“?

„Ја то видим као један процес у коме људи траже боље услове у којима ће или студирати или радити. То је један, по мом мишљењу, нормалан процес који се догађа у савременом свету, који је доста отворен. Као што постоји једна релативно обимна размена роба, тако постоји и размена знања. Одлив мозгова је ништа друго него тражење бољих услова живота. Они који мисле да могу, захваљујући својим способностима, да негде боље продају своје знање, сасвим је логично да ће онда и тражити такве услове.“