Ада – модни детаљ Београда

Једно од најлепших места у Београду, удаљено само четири километра од центра града права је дестинација за све оне који уживају у лепоти, природи и рекреацији. Са новцем или без њега.

Пут ка Ади Циганлији, београдском мору, подједнако фасцинира уметнике, пустолове, спортисте и остале посетиоце. Последњи октобарски викенд је, метереолози обећавају максималних 18 степени. Топли сунчеви зраци измамили су најстарије и најмлађе да дан проведу шетајући кроз густу листопадну шуму која води до купалишта.

Купалиште је опремљено јавним купатилима и тушевима који су бесплатни. Широка спортско – рекреативна понуда се састоји од терена за фудбал, баскер, голф, као и посебних стаза за бициклисте и оне који возе ролере. Они који воле да вежбају, а не воле загушљиве теретане могу то чинити на свежем ваздуху, у било које доба дана, у теретани на отвореном. Купалиште је једно од најсређенијих и најбезбеднијих у региону. Изоловано је од тутњања аутомобила и камиона који бацају суву прашину и издувне гасове у лице.

Ада је прави модни детаљ Београда и бег од рутине, једноличја и проблема. Оно што спаја седог старца, затегнутог спортисту и раздрагану дечицу је старомодна атмосфера по којој је јединствена. Повратак једноставном животу за многе је прави изазов. Прелазећи километре шетајући, нађе се много времена за размишљање.

Пролазећи поред осунчаних кафића, чује се музика која говори о несрећним летњим љубавима. Мелодија је меланхолична, а ипак необично ведра. Неколико стотина људи је дошло из разних крајева како би уживали у лепом дану на београдском мору. Неколицина мушкараца затегнутих листова, одевени у дречаве бициклистичке шорцеве на тренутак препречују пут маси пролазника.

На клупици поред седи декица. На први поглед то је седи старац са безброј линија на лицу који зрачи енергичним духом двадесетогодишњег дечака. Подсећа на идеју да човек може остарити а и даље бити млад, духом. Недалеко од њега, на каменчићима лежи симпатична девојка са слушалицама у ушима. Склопила је очи и утонула у музику, у свој мир.

Сава је прозирна. Поглед на њу мами само лепе мисли. Бранислав Нушић ју је с правом назвао ,,водени цвет“. Небо изнад ње светлуца плаво- белим одсјајем, а ветар с времена на време донесе хладан ваздух. Људи уживају у бојама које се огледају на површини речне воде. Мирну реку повремено узбуркају веслачи који у својим чамцима лагано веслају одмарајући се и уживајући.

Увек заузете маме на тренутак су селе поред своје дечице која непрекидно бацају каменћиће у воду. Кршан момак са црним наочарима за сунце и ролерима на ногама седа на прашњаве каменчиће и узима предах. Поред њега седи пецарош наслоњен на металну шипку. Пеца и објашњава двема девојкама како се по кретању воде може видети која је риба у питању. Каже да би требало проценити колико је велика и циљати мало испред ње.

CAM03397.jpg

Последњи октобарски викенд је – сунце полако залази све више за облаке, а ветар доноси све хладнији ваздух. Људи и даље шетају, возе бицикле и седе заваљени у удобне фотеље у кафићима. Млади весело чаврљају, а пензионери препричавају већ испричане приче, и сви се смеју. Срећа, радост и смех!

Шта би још могло да се пожели? Било би сјајно када би могло да се заустави време. Продоран звук мобилног телефона изненада подсећа да време и даље тече. Сви проблеми које смо гурнули у страну још су ту. Али је добар осећај кад бар и на дан осетимо олакшање, заборавимо на свакодневицу и уживамо у природи.