На обронцима планине Радан, у близини Куршумлије, на висини од 600 метара пружа се редак призор земљаних фигура, споменик природе Ђавоља варош.
Чудно извајане и још чудније поређане земљане фигуре, дивљина. Вода чудног укуса мириса, мистика и тајанственост коју стварају чудни ефекти док дува ветар, утицали су на машту локалног становништва да локалитету да назив Ђавоља варош.
До овог предела мистичне лепоте воде дрвене степенице а чине га 202 куле са каменим капама подељене у две групе. Чудно извајане а још чудније поређане фигуре подељене су у две групе. Леву групу која има назив „Ђавоља јаруга“ и десну под називом „Паклена јаруга“. Овај невероватни предео у посетиоцима буди у исто време и радозналост и одушевљење, али не можете их додирнути да се не би оштетиле, можете их само посматрати са степеништа или видиковца.
Делује нестварно да једна земљана фигура висока од два до двадесет метара и ширине око три метра опстаје под теретом каменог блока тешког и до пола тоне. Овај природни феномен настао је као последица ерупције вулкана, у процесу ерозије тла и јако киселе и минерализоване воде и то је процес који траје вековима. Земљане фигуре невероватног облика расту, мењају се, скраћују постепено нестају и поново стварају.
Оно што је за остатак света легенда, за људе око ђавоље вароши је начин живота. Стене су извор бројних прича јер су редак природни феномен.
У овом крају оно за шта људи немају објашњења се приписује се ђаволу. Због тога се разне легенде везују за настанак Ђавоље вароши. Те легенде постојане су као и ове фигуре и трају стотинама година. Према једној реч је о скромним и вери приврженим људима који су сметали ђаволу, па им је он спремио „ђавољу воду“ да забораве на родбинске односе, пошто су попили воду решише да венчају брата и сестру. Вила није успела да уразуми сватове па се молила Богу да спречи родоскрнављење, услишивши њене молбе Бог споји небо са земљом, дуну јак и хладан ветар и окамени сватове са младенцима. А према некој другој легенди фигуре представлјају окамењене ђаволе које су људи дуго носили на раменима, па преноћивши поред цркве Свете Петке отарасили си се демона и они су постали окамењени.
Ходање стазом, представља лепу шетњу овим парком природе, свуда унаоколо налази се храстова шума, а цвркут птица је неизоставан. Након пређених стотинак метара долази се до прве хидролошке појаве под називом Црвено језеро. Преко њега поставњен је дрвени мостић. Црвено-жута муљевита бара, настаје оксидацијом воде из неколико слабих извора, а у природи делује врло интересантно.
Мештани верују у то да је овде ђаво умешао прсте користе то што постоје два црвена извора и река без живог света. Пут до земљаних фигура простире се узводно 850 метара поред Жутог потока за који они верују да је ђавоља вода и мало ко се усуђује да у њега уђе јер кажу да би ђаво могао да му помути памет.
Први извор након језера је „Ђавоља вода“ у близини кула у Ђавољој јарузи где је вода хладна и екстремно кисела са високом минерализацијом.
400 метара низводно од првог извора, налази се оно што изазива највећи страх за мештане Ђавоље вароши а то је Црвено врело са кога још нико није попио воду јер сматрају да је то ђавоља крв, али ипак је сматрају лековитом, кажу да се њом треба умивати, испрати очи и болна места.
У близини горњег видиковца саграђена је мала дрвена црква Света Петка, оно што мештанима Ђавоље вароши улива сигuрност. Постоји веровање да када дођете до овог места и за дрво вежете белу марамицу све бриге остају за вама, марамица стоји на грани седам дана а након тога се закопава и све муке остају иза вас, али када пада мрак само најхрабрији остају код цркве, јер се чују чудни звукови због којих не може код цркве да се преспава.
Живописни и питом амбијенат, са дозом мистике чини ово место посебним. Овде поред домаћих посетиоца, могу се видети и туристи из различитих делова света. Ђавоља варош не доминира нападно у пејзажу већ се дискретно отвара посетиоцима тек кад у њу зађу. Мистерија коју поседује ово место, подстиче туристе да јој се константно враћају и уживају у свим њеним чарима, уз прави пример да су чуда природе итекако могућа.
Последњи радови
Студентски радови31. августа 2017.Због коцке сам изгубио породицу!
Студентски радови31. августа 2017.Планина Мучањ
Студентски радови31. августа 2017.Ријалити програми узор деци
Студентски радови31. августа 2017.202 куле са каменим капама