Зелена престоница Европе

Љубљана је престоница Словеније и налази се у средишњем делу те земље. Симбол града је змај (отуд се и словеначки кошаркаши популарно називају ,,змајчецимаˮ). С тим је повезана легенда да је славног грчког митолошког јунака Јасона и његове аргонауте, кад су пошли у поход по златно руно, пут навео и на просторе на којима се данас налази овај град.

Она има око 270 000 становника и спада у једну од најмањих главних градова у Европи. Посебно је важна чињеница да је 2006. г. проглашена зеленом престоницом Старог континента. Ономе ко улази у Љубљану одмах постаје јасно шта је то баш њу препоручило да добије ову титулу. Свуда су, па чак и на периферији града, уредни и зелени травњаци са засађеним нарцисима или неком другом врстом цвећа. Пролазник може стећи утисак да је сваки делић града део уређене и компактне целине. Скоро половина територије града (46%) чини зелена површина. Центар града је преуређен тако да чини пешачкузону која се састоји од неколико тргова како би се смањио удео саобраћаја, а повећао простор за шетњу. Уз то се свуда налазе бицикли које становници редовно користе.

Лепота града који подсећа на бајковитост Амстердама, посебно је истакнута у центру, поред реке Љубљанице на којој се налазе старински камени мостићи иумерено шарене зграде. Обим и упадљивост реклама на продавницама је законски регулисан због чега Љубљана није још један од мноштва градова који постају ,,рајˮ за купце, већ нуди веома богат културни садржај, који, пак, с обзиром на цену карата у позориштима није у толикој мери приступачан Љубљанчанима.

Кључне културне институције представљају зграда Универзитета у Љубљани и Народна библиотека која је грађена у модерном стилу. У Метелковој улици налазе се Народна галерија Словеније, Модерна галерија Љубљане и Етнографски музеј, у коме је била одржана сјајна и веома садржајна изложба о сибирском шаманизму; на њој је било могуће видети одевне и магијске предмете шамана. Посетиоци, којих је било много, имали су прилику да испред музеја убаце папирић у ватру, на ком је било написано који је то њихов највећи страх, јер ватра по шаманским веровањима има прочишћујућу функцију.

Ономе ко осети да му смета мноштво туриста који се окупљају највише на Прешерновом тргу (добио је назив по највећем словеначком романтичарском писцу сонета), може отићи до великог парка Тиволи, који изгледа као оаза препуна зеленила. У њему је чак могуће наићи на јелена, посебно ако се приближимо шуми на брду с којим се овај парк граничи. Посетилац се може одлучити и да посети невелику ботаничку башту, у оквиру које је могуће купити мноштво биљака или попити пиће у прелепом окружењу препуном цвећа и чистог ваздуха.

Можда најлепши избор представља посета Љубљанског дворца на брду, који је обновљен пре неколико година. До њега се стиже веома брзо упркос узбрдици. У оквиру тврђеве могуће је видети панораму града и уочити колико се стилски разликује језгро Љубљане од околних грађевина у којима се јасно уочава комунистички стил изградње. Такође, вредан посете је и Музеј лутака на тврђави које су коришћене у луткарским представама с дугом и богатом традицијoм у Словенији. Поред лутака с концима, необичних механизама које се покрећу, у њему се могу видети анимирани филмови у словеначкој продукцији која има историјат дуг неколико деценија.

Ноћни живот скоро и да не постоји у Љубљани и то представља посебно велики недостатак за људе с наших простора, али је у сваком случају вредно отићи у посету града у коме постоји равнотежа између човекових потреба и чувања околине. Та посета може осветлити поглед и на нашу културу у оној мери у којој се у овом граду препознају трагови наше заједничке историје.