Град морских оргуља

Задар је град у Далмацији у Хрватској. Он представља средиште Задарске жупаније и има око седамдесет пет хиљада становника, што га чини петим највећим градом у Хрватској.

Туристички је најатрактивнији стари дeо града који се умногоме разликује од остатка који претежно чине стамбене зграде. Најлепше грађевине у њему су Црква св. Доната, саграђена у 9. в. У њој се одржавају музичке приредбе. Крај ње је могуће попети се на црквени торањ, одакле се види већи део Старог града, као и морска пучина с планинама у даљини. Најпрометнија је широка улица Капеларга. Недалеко од ње налазе се остаци старог храма из античког периода који је био посвећен римском богу Јупитеру. У близини тога храма постоји Археолошки музеј Задра у коме су распоређени артефакти хронолошки од најранијих времена: од скулптура које су очуване у целости, па све до фрагмената некадашњих грађевина и оруђа које су људи користили. На источној страни Старог града налази се капија града с крилатим лавом која је под заштитом Унеска. Поред Археолошког музеја, треба поменути и Музеј античког стакла, али и Музеј кравата, као једног од обележја хрватске културе.

Задар, као и остале градове у Далмацији, посебно одликује непрестано присуство симбола који се тичу Домовинског рата, као својеврсног мита који прославља велики број становника. У самом граду се тако налази спомен-плоча с обележјима места напада српске војске.

Оно шта се посебно истиче у овоме граду, поред многобројних лепих здања и места, јесте модерно изграђено шеталиште на чијем се крају налазе соларни сат и морске оргуље, које су једна од највећих туристичких атракција Задра. Ради се о инструменту који функционише по принципу правих оргуља, с разликом што су таласи ти који, пролазећи кроз подводне цеви, стварају прелепу мелодију. Када је море мирно, тада наступа тишина. Увече, мелодију прате зраци светлости који се преливају на шеталишту.

Задар је град који показује колико је комплексна и испреплетана култура различитих цивилизација и народа на нашим просторима. Као и у свим земљама бивше Југославије однос према историји би требало да буде подстицајан за њено  проблематизовање и преиспитивање како бисмо могли да, као изграђена и зрела бића, у потпуности уживамо у лепоти овога града и остатка света.