Студентски радови

Затворена врата још једног културног центра

10. јун 2019.
Урош Павловић

Некад испуњен буком, а данас пребивалиште бескућника.

Биоскоп „ЛМ“ који је био у власништву града Шапца престао је са радом 1996. године. Након тога је приватизован и као такав је радио још три године. Од 1999. године је трајно затворен. Зграда биоскопа пропада из дана у дан, као и културни живот града Шапца.

Судбина шабачког биоскопа

„ЛМ“ биоскоп је један од ретких на којима још пише да је ту некад био биоскоп.
На згради биоскопа се налазе само графити, постери и по који плакат „За бољи Шабац“.
Врата биоскопа су увек отворена, посебно за бескућнике. Ходници су влажни и мрачни. Канцеларије су пуне разбацаног канцеларијског материјала, папира, старих неискоришћених биоскопских карата. На столовима се може видети прашина, зарђале писаће машине, згужване цедуљице и по која хемијска оловка. По поду су бачене празне пивске флаше и пикавци. Собе су пуне влаге, осећају се на мем. У једној соби се налази велика слика биоскопа, која се једва може видети од прашине, календар из 1999. године и нотес у ком се налази списак филмова који су требали да буду на репертоару.
Велико степениште води на кров зграде где се налази мали простор за пројекцију на отвореном, где су се млади заљубљени парови увек састајали. Ту је сада све разбацано, пуно смећа, а може видети и по који душек за спавање.
У згради влада празнина.

Биоскоп „ЛМ“ – трајно затворен

Почетком деведесетих угасили су се шабачки биоскопи Дом синдиката, Касина као и Дом ЈНА. Након урушавања плафона Дома синдиката, заљубљеник у филмове Лутва Мемић, је изградио модерну, специјализовану дворану за приказивање филмских пројекција. „ЛМ биоскоп“ први приватни биоскоп у Србији од 1996. године. „Идеја да отворимо биоскоп јавила се мом супругу. Он је заљубљеник у филмове, стално је посећивао биоскопе и када су се сви шабачки биоскопи затворили он је остао неутешан. Прво је из шале рекао да ће направити биоскоп само за себе, међутим 1996. године му се указује прилика да реновира стару дворану и он без размишљања пристаје на то“, рекла је директорка Марица Мемић.
Биоскоп је заживео у овом граду. Током зимског распуста, приказивани су филмове за ђаке и студенте. То је била добра прилика да се млађи гледаоци упознају са филмом у правој биоскопској атмосфери, а градска управа је финансирала ово приказивање које је било бесплатно. Летњи распут је био резервисан за пројекцију на отвореном. Репертоар је био разноврстан. Међутим почетком двехиљадитих проблем је настао због немогућности да се филмови приказују у дигиталној техници и Шабац остаје без биоскопа. И 1999. године је одржана последња биоскопска пројекција у Шапцу.

Потенцијални бутик

„Круже приче“ да ће на место филмске сале доћи бутик.
Уместо добро познате табле са натписом „биоскоп“, стајаће назив још једног ексклузивног бутика.
„Све што је добро било у овом граду више не постоји“, добацује радница из трафике. „Шта ће нам још један бутик, они ничу на сваком кораку, а од старе забаве имамо само сећање“.

Биоскоп у мрклом мраку

Има ли наде? Питање које све занима. Да поново у загрљај приме парове који ће се стидљиво гледати у густом биоскопском мраку и размењивати осмехе и пољупце пред почетак филма; да отворе врата и уведу нас у неку другу стварност где ћемо поново научити шта значи заборављена реч култура . Биоскоп – место које је нестало, место где смо ишли да се изгубимо. Где сада да идемо да се изгубимо? Хоћемо ли се ми пробудити? Сада су биоскопи постали само градске руине о којима нико не води рачуна, а прашину која је пала на њих скине се по којом причом о њеним златним данима. Тако је домаћа културна сцена задобила снажан ударац.