ВЕК НЕПРЕСТАНОГ ПРОГРАМА

Давне 1929. године, пуштањем првих звукова у етар, постао је прва југословенска, а девета радио станица у Европи. У срцу Круга двојке, међу не толико бујним крошњама храста на раскршћу Македонске, Хиландарске и Цетињске, Радио Београд живи, истим оним ритмом, као некада. Његов дух одржавају Први, Други и Трећи програм, као и незаобилазна Двестадвојка. На стотине емисија и рубрика „изродиле“ су се током дугогодишњег постојања. Намењен пре свега Београђанима, Радио Београд данас слуша цела земља, а захваљујући чарима интернета – доступан је и слушаоцима широм света. Али шта се заправо крије тамо где су микрофони искључени, где се таложе папири, траке и прашина?

 

ТОНСКИ ЛАВИРИНТ

„У срцу Београда постоји један посебан, гигантски, духовни сеф, за који многобројни житељи главног града не знају. У њему се чувају тонски записи, речи које су изговорили Алберт Ајнштајн, Сигмунд Фројд, Рихард Штраус, Пабло Пикасо… Сачувани су монолози и изјаве Лава Толстоја, Томаса Мана, Бернарда Шоа… За њима следе Милош Црњански, Иво Андрић, Десанка Максимовић, Исидора Секулић… Овај „сеф“ је фонодокументација Радио Београда. Овде су сачувани говори политичара који су обележили историју попут немачког цара Вилхелма Другог, нашег краља Петра Другог, Александра Карађорђевића, Лењина, Стаљина, Тита, Черчила, Де Гола, Хитлера, Мусолинија… Многе реченице у овом тексту написане морају да заврше са „три тачке“ јер је немогуће набројати све познате, велике, али и озлоглашене историјске личности, чији гласови су депоновани у овој архиви“. Овај исечак из текста Зорана Николића, „Борба против пилећег памћења“, поносно краси улазна врата тонске ризнице.

Уласком у фонотеку најпре се примећују мирис старих зидова и хладноћа која штити овај лавиринт од рафова препуних студијских трака, плоча и дискова. Преко 55.000 трака, које красе драме за децу, културно уметнички програм, архивска музика, дечија музика, народна, забавна, као и говорни материјал – налазе се у овим ходницима, неколико метара испод асвалта Хиландарске број 2. Тонски архив је безбедан, све док њиме лута дух „мртвог Швабе“. Помало језиво, али пре свега истинито да је у тим просторијама пронадјено тело мртвог Немца, приликом ослободјења Београда.
Име саговорника, тема, трајање интервјуа, назив нумере пуштен у паузама емисије – све су то ставке уредно искуцане на позадини сваког омота студијске траке. Хронолошки поредјане, очуване као да ће сваког трена бити пуштене у етар, чине стубове овог здања. Када би се пустио у етар садржај свих трака, програм би текао непрекидно 10 година.

СТУДИО 13

Тонска проба народне музике на првом спрату допире све до подрума. Тридесет година проведених у фотељи са друге стране стакла у студију, носе са собом успомене снимљених концерата, снимака за архиву, евровизијских песама и највећих хитова југословенске народне музике. Сви ти записи прошли су кроз обраду миксете, која заузима скоро трећину просторије, а памти се почетак њеног рада у давним седамдесетим годинама.
Свега неколико врата даље низ ходник, у чувеном Студију 6, забележени су добро познати звуци попа, рока и џеза.

АРХИВА

Мирис исечака старих новина, урамљена позната лица на зидовома и звук маказа, део су атмофсере ове просторије.

„1936. први пренос из Америке у Југославију“

„Самосталне радио емисије јавиће се тек 1. маја 1937. када су незапослени новинари (медју којима су били народни херој Алекса Маркишић, Момчило Симић, Миле Станковић, Радивоје Марковић…) у организацији радијске секције Југословенског новинарског удружења увели десетоминутни ’Актуелни час’, који је ускоро прерастао у ’Дневну репортажу’. Та емисија може се узети за почетак радио новинарства у Београду“.

„24. марта 1929. свечано је пуштена у јавни саобраћај Београдска радио станица. Ове године, она прославља своју десетогодишњицу и Управа Радија Београд жели да овом споменицом сачува од заборава напоре, тешкоће и успехе станице у овом почетном периоду свога живота и да као јавна народна установа упозна како државне власти, тако и јавност, са својим десетогодишњим радом“.

Када би се прелиставао сав материјал са полица, била би потребна 3 месеца непрекидног читања. Свакодневним издавајањем исечака из новина, чувају се сви објављени текстови у штампи у којима се спомиње Радио Београд. Посебан значај имају листови попут Политике, НИН-а, Недељника и часописа Време, чији се текстови кориче.

 

ПОГЛАВЉЕ 202

Најмладји, али некако и најдинамичнији, програм Београда 202 краси етар још од 1969. године. Идеја редакције Двестадвојке била је да буде један укућанин више у београдским домовима, што је и пошло за руком. Она је градски програм који прати свакодневни живот градјана.
Позитивна енергија зрачи чак и преко врата редакције. Динамика и тимски рад су синоними ових људи, који своје радно време користе трудећи се да програм буде што забавнији и приступачан слушаоцима различитих старосних група.

 

ГЛАВНА РЕЖИЈА РАДИЈА

На последњем спрату зграде, налази се ова просторију, у коју сви програми и сигнали долазе. Потом се подаци дистрибуирају ка Кошутњаку, на телевизију, одакле се то пакује и иде даље, на предајнике. Све се проверава, врши се контрола звука. У сваком тренутку се прати стање и на предајнику и на сателиту. Нажалост, то је једина реновирана просторија у згради, са новом опремом, дигитализована пре три године. Остављајући за собом старе ходнике и опрему у свим студијима, уласком у режију ствара се потпуно нова слика о Радио Београду – слика која попут моста спаја постављени високи стандард прошлости и светлу будућност прве радио станице Југославије.