Студентски радови

,,ЗАЉУБИЛА САМ СЕ У БЕОГРАД”

8. септембар 2018.
Катарина Стаматовић

У току је снимање серије “Погрешан човек”, која ће се од јесени приказивати на Првој телевизији. О мотивацији за писање сценарија и дешавањима у серији причала је сценарискиња Јелена Вељача.

 Хрватска сценаристкиња Јелена Вељача започела је своју каријеру као глумица. Српска публика је имала прилику да је гледа у хрватским серијама које су се приказивале на домаћој телевизији. Након 13 година своје глумачке каријере, Јелена је почела да се бави писањем. Написала је сценарио за серију “Погрешан човек”, чије снимаје је у току. Са Јеленом смо разговарали о мотивацији, серији, али и Београду.

Шта вас је мотивисало да напишете сценарио за серију ,,Погрешан човек”?

Увек су ме привлачиле фаталне и тешке љубави. Мислим на оне љубави које имају толико замки у стварном животу и не могу се реализовати. Поставила сам себи питање шта би могло развојити двоје људи који се истински воле, заљубљени у младалачком добу које представља доба невиности када немате трауме, нисте исфрустрирани…ко је могао од њих двоје бити крив и зашто увек постоји један кривац? Ово је прича о љубави где су обоје компромитовали љубав.

Јесте ли кроз писање сценарија постављали себи разнолика питања?

Јесам. Касније ме је занимало и зашто она њега мора наћи? Мислила сам да је одговор био дете. Али зашто он није знао да има дете? Пуно је делића слагалице било при писању ове серије. Није ствар једне линије, већ је ствар у погледима и контексту живота ликова који се морају разумети. Због тога се мора погледати серија да би се схватиле неке ствари.

Мислите ли да ће емитовање серије враћати публику у прошлост одговарајући на загонетна питања?

Да, јер у серији има флеш-бекова.

 У којој мери Вам је био важан национални контекст током израде сценарија?

Није ми уопште важно ко је Србин, ко је Хрват. Серија нема тог контекста. Хтели смо спојити две продукцијске куће. Касније ће се показати да тај човек уопште није исти онај који је главну јунакињу силовао. Тако да та прича не постоји у њеној глави. Националност ми у политичком смислу којом се данас манипулише није важна.

На који начин је вршен одабир глумаца?

Неке сам знала од раније као што је Петар Бенчина, Ивана Рошић, Дара Џокић…док сам поједине глумце упознала на кастингу. То су млади људи које нисам имала прилику раније да видим.

Колико је тешко бити савремена жена у данашње време?

Жене би требале бити оно што желе бити. Било који концепт очекивања од било ког пола је заправо наслеђе патријхата за које ја мислим да је једно од највећег зла који су се догодили у цивилизацији. Последице не осећају само жене, већ и мушкарци. На пример, од мушкараца се очекује да буду алфе и да никада не плачи, што их ставља у позицију да буду социопате, јер човек који не испољава емоције је социопата. То су ствари о којима се мора причати. Сама чињеница да сам главну јунакињу ставила да буде самохрана мајка, а не нека размажена принцеза говори да је публика спремна бити прогресивнија у схватању жена.

Какви су Вам утисци о Београду?

Заљубила сам се у Боград. Раније смо долазили на неколико дана, а сада смо се преселили. Живимо на Дорћолу, где су нас лепо прихватили. Још увек откривамо тајне улице, али за сада нам је предивно. Пуно ми је срце Београда.