Студентски радови

БУКВАР КРОЗ ИСТОРИЈУ И ГЕНЕРАЦИЈЕ

10. септембар 2018.
Катарина Стаматовић

Иако га генерације ђака-првака памте као најтежу књигу у школској торби, већина ће се у зрелим годинама ,,Буквара” присетити као најлепше успомене из детињства.
Заправо, сликовнице уз које смо срицали прва слова и спремали се за живот. Ипак, није одувек било тако, Срби су се вековима описмењавали усмено, а први буквари стајали су на тек неколико листака… Будући прваци који ће ускоро сести у клупе ће можда буквар имати на неком електронском уређају и никада неће моћи да по њему жврљају и направе му уши, па баш зато вреди знати како је све почело.

И пре настанка буквара из којих смо научили прва слова, наши преци су учили да читају и пишу срицањем слогова. То је био веома дугачак процес, који је трајао стотину година, све до појаве првог буквара, 1597. године.

,,Током истраживања грађе о букварима и букварској настави код Срба, кроз векове, сазнали смо да сваки буквар може бити једна прича. Неке су испричане и познате, неке назначене, а неке чекају да их неко после нас исприча”, рекла је ауторка изложбе ,,Буквари и букварска настава код Срба” Бранислава Јордановић.

Први буквар Саве Дечанца на црквенословенском језику, написан је 20. маја 1597 године. То издање је имало свега четири странице, док је након пет дана, после сеобе Срба у Војводини, изашло друго издање на осам страница.

Друго издање буквара обухватало је речи, слогове, неколико молитви и таблицу за рачунање. Овај буквар има значајну историјску вредност, јер је настао у време када је Србија већ била под Турцима. Њега можемо да видимо на фресци у Пећкој Патријарши у тренутку када отац доводи светог Николу у школу.

Одмах након најмањег издања, добили смо и највеће на око 600 страница. То је био буквар Гаврила Стефановића Венцловића из 1717. године, који се данас чува у архиву САНУ.

Након Венцловићевог буквара, објављено је римско издање буквара ,,Первоје ученије отроком”, познатог руког писца Теофана Прокоповића из 1727. године.

,,Био је то угледни буквар за све букваре писане у овом периоду и са њим је уведен рускословенски језик у српске школе и цркву. Био је познат као ,,московски буквар“, који се користио током 18. века, више пута је прештампаван са незнатним изменама”, рекла је Јордановићева.

Појава Захарија Орфелина, великог учитеља и књижевника друге половине 18. века много је допринела развоју буквара. Словенски буквар из 1767. године штампан је у Венецији, а продаван је по цени од 1.05 млетачких лира.

,,Од 1770. године, у Бечу су се штампали буквари за српске школе. Једна од коначних редакција ,,Курцбекових буквара” за српске школе појавила се из штампе 1781, са паралелним текстом на рускословеснском и немачком језику. Познат је и као „бечки буквар“, који је доживео више издања у Бечу и Будимпешти. У Србији је био у употреби до 1838. године, када су у Београду штампана прва два буквара, Петра Радовановића и Глигорија Зарића”, рекла је Бранислава.

У време краљевине Југославије, дизајн буквара су чинила три дечака: Србин, Хрват и Словенац, а у свет азбуке из је уводио Петар други Карађорђевић. Такав је био буквар из 1938. године намењен за потребе основних школа. Поред образовне функције, таква књижица је имала и васпитну улогу, јер је садржала мноштво пословица.

Касније, 1944. године је скројен буквар намењен неписменим борцима, који је садржао неке нове појмове, јер су аутори сматрали да су те појмове борци стекли током борбе.
Послератни буквар настао је 1946. године. На првој страници је био осликан Тито, а ђаке тог доба су учили да је он вођа, учитељ и најомиљенији син наших народа.
„Моја прва књига“, која се користила у школама од 1976. до 1987. године, такође на првој страни има лик Тита, али више није сам, него с пионирима, који су сликани с леђа. „Државне ствари“ се ретко помињу, а објављене су антологијске песме Душана Радовића, Момчила Тешића, Љубивоја Ршумовића, Доситеја, Бранка Ћопића, Драгана Лукића…
После „Титове епохе“ изашло је још неколико буквара, а маршала је неколико година касније у буквару Вука Милатовића и Анастасије Ивковић сменио Вук Стефановић Караџић.
Завод за уџбенике је 2002. године за потребе Министартсва просвете и спорта објавио буквар на чијој насловној страни је била мачка на крову, а изнад ње у облачићу је писало ,,Моја кућа је Европа”.
Буквари у данашње време су доста богатији од оних некадашњих. Осим слова, садржи и многобројне илустрације, укрштенице и ребусе. Наравно, напретком технологије пружена је могућност ђацима да и пре поласка у прешколско науче да читају и пишу кроз разне игрице на Интернету.