,,Уживају они који маштају“

Док не прође четврти разред, песме о домовини и састави о родном месту људи нису у могућности да схвате како заправо изгледа то родно место. Не могу објективно даг а сагледају. Класична синтагма да је лепо тамо где су твоји људи прати нас целог живота, међутим некада схватимо да је лепо тамо где смо спокојни. Косовска Митровица. Свакако већини људи није синоним за спокој . Можда су Митровчани мало другачији од других људи. Митровчани су људи који су навикли на паркиране тенкове, људи којима је нормално да срећу до зуба наоружане војнике на улици и којима је звук хеликоптера једнако чест колико и песма птица. ,, Није то ништа необично, навикли смо на то. После 20 година навикнеш и на затвор а не на ову политичку кризу.” Реченица је господина који у Митровици живи већ 60 година. ,,Никада ова није било, Митровица је била много леп град. Моћан, велики….а сад… ово је страшно, ово безакоње це нам доћи главе.”
Како изгледа Митровица данас? Данас можемо да видимо и подробније упознамо само једну Митровицу. Због језика, близине и људи нека то буде Северна Митровица. Главна улица са поносом на центру. Споменик кнезу Лазару висок око 10м , са прстом упереним ка Газиместану права атракција за туристе налази се на кружном току. Можда музичку фонтану немамо али зато је ту споменик. Људи имају обичај да кажу да се на Косову кружни ток прави на сваком слободном месту. Није важно што нема потребе за тим, док се има пара имаће се и кружних токова. Можда хоће сликовито да покажу како се крећу преговори, па праве кружне токове јер се све врти у круг. Кнез Лазар окренут је према Митровачкој Кнез Михаиловој улици. Скроман назив за шеталиште и место окупљања вћине грађана. У суштини то је само поплочана улица на којој нема чак ни клупа. Изузетно велики број кафића који су без претеривања пуни младих људи. Сви смештени са једне стране. Прве су поластичарнице које имају најбоље шампите. Од бозе, лимунаде до баклава , тулумба и крофни све мирише на шећер и срећу. Необично је што ове посластичарнице окупљају најмлађе и најстарије грађане, средине нема они се окупљају негде друго. Остали кафићи немају ништа необично или несвакидашње. А друга страна улице је променљива. Некада трафике, нелегално подигнути објекти а сада рушевине, рупе и шут. Суво време наноси прашину јер радови трају месецима. Смрди канализација а и велики број паса луталица има непријатан мирис, мада су дружељубиви барем неки од њих, свакако више него људи.
Косовска Митровица је нови Лас Вегас. Људи отворе продавницу али нема посла, отворе цвећару али нема посла и као решење сваке енигма коцкарница. У Митровици коцкарнице се могу наћи на готово сваком цошку, а најтужније је што су углавном пуне. Деца могу да уђу у њих, ако им је остао новац од ужине чак и да уплате тикет. Туга.
Лево од кнеза Лазара је ратна зона. Изрована улица, по неки паркиран аутомобил, порушене продавнице, прашина, непроходност у преводу обнављање улице. Све за боље сутра а боље данас никако да сване. Велики је број нелегално изграђених објеката у Митровици, то није ништа чудно. Међутим у по неким акцијама руше се поједини објекти, наравно објекти моћника остају нетакнути чак се под чудним околностима надограђују и шире. Моћ .
Зграда Техничке школе недавно реновирана одудара од своје околине,додуше само на први поглед. Наиме у овој сколи су смештене и две Гимназије, Економска школа и факултети математике, физике биологије, права… Техничка школа финансира реновирање па су одлучили да реновирају само свој део. Пола нове пола старе школе. Туристичка атракција ништа друго.
Свака је улица иста, ружна и недовршена. Зграда је много а реда мало. Продавнице су пуне и људи купују. Млади испред факултета пију кафу а старији бирају пооврће на уличној пијаци која се простире до главне улице. Позориште немамо увек, тек понекад кад се власт смилује. Биоскоп исто. Паркова мало, кафана доста. Културе мало, простаклука на претек. Аутомобили су свуда јер је и паркинг свуда и нигде. Али бице боље сутра…
Јутро је. Град мирише на бурек. Тај се мирис ретко где може осетити. Ове је место где се чују црквена звона а онда и учење ходзе. Овде сви негде журе а нико нигде не иде. Сви нешто раде а сви стоје у месту. Овде има шта да се види али је за то довољно два сата. Овде је лепо само онима који одлазе. Овде уживају само они који маштају. Косовска Митровица.