,,Разговор са Исидором Мирковић“

Косовска Митровица град који је ретко познат по младим талентима а којих несумњиво има, добио је модну дизајнерку. Исидора са својих 17 година измедју 4 зида своје собе ствара права чуда.Од белог папира до најраскошнијих хаљина. Сама каже да је неко ко је од малена уместо луткица мами тражио шиваћу машину, неко ко сматра да се од сваког делића материјала може створити беспрекорна креација, неко коме је циљ да усрећи друге.

Како изгледа по Вашем мишљењу дама са стилом?
Дама и сама по себи има дефиницију али уз стил она је потпунија. Када жена носи одећу у којој се осећа пријатно и када зна то да изнесе она аутоматски постаје дама са стилом.Дама са стилом носи оно сто воли и што јој лепо пристаје.
Да ли сматрате да даме у Вашем граду па и земљи имају довољно стила?
Немају. Стил би требао да буде јединствена ствар. Сви се облаче на исти шаблон. Наравно свако има различит укус али ја мислим да о укусима треба расправљати.Ја форсирам различитост јер сматрам да је важна. Али сматрам да су за то криве друштвене мреже. Такодје ми и немамо услова да будемо другачије. Што се тиче моде, ми нисмо довољно развијени.
Вероватно постоји нешто шта бисте им сугерисали, шта би то било?
Будите своје. Купујте одећу у којој се осећате лепо.Тачно је да жена зрачи појавом,карактером али ја се не бих сложила са тим да одело не чини човека .Одећа је важна јер данас много пажње поклањамо визуелним стварима.
Ако бисте морали да дефинишете термин модни креатор како би то изгледало?
Модни кратор није неко ко одредјује правила моде. Мода је уметност. Крератори, су људи који све раде од срца. Стварају оно што би они носили и шта је за њих лепо.
Да ли сте и раније себе замишљали као модног креатора?
Желела сам да будем балерина.Као и свако дете много пута сам мењала своје мишљење.Али увек сам цртала.Мој омиљени поклон је календар који сам морала сама да осликам.Раније је цртање било из чисте разоноде али крајем основне школе све се променило.
Како сте дошли на идеју да се бавите креирањем одеће и да ли сте имали некога ко Вас је водио или сте самостално упловили у те воде?
Мој професор ликовног ми је дао ветар у ледја. За мене ликовно није само предмет у школи. Увек сам уживала у цртању.Имала сам један школски блок и један за кућу.Професор ликовног ми је отворио очи и управо захваљујуци њему ја сам схватила који је мој таленат. Такодје сам се бавила и спортом тако да је до краја основне школе постојао сукоб и измедју професора. Док је професор физичког сматрао да сам да будућа одбојкашица , професор ликовног је тврдио да ћу ипак бити у уметничким водама. Мада је и ујак имао важну улогу у мом животу, јер сам од њега наследила дар.
Да ли је креирање Ваш посао или хоби?
Сада је креирање мој хоби. Ја цртам само када желим, никада зато што.то би тако требало.Тако настају најлепше креације.Највише бих волела да од хобија ово прерасте у мој посао.
Који је Ваш циљ, чему стремите а чега се плашите?
Циљ сваког од нас је да ово прерасте у неку велику ствар, живети од тога и бити препознатљив.Сви желе да буду велика кућа, велико има. Несхватање мог дела је највећи страх, да други људи не виде лепоту коју сам ја видела у креацијама.
Има ли у Србији места и посла за младе креаторе и желите ли овде да радите или сте се ипак определили за иностранство?
Места нема јер их има превише.Још увек не знам да ли бих волела да одем у иностранство једноставно је још увек рано за велике планове.
Који је Вама најдражи материјал и због цега бисте баш тај издвојили?
Чипка и сатен су моја два омиљена материјала. Постоје разне врсте чипке али се од ње може свашта направити. Она ми је оличење жене.