Студентски радови

ТАЈНЕ МИТСKЕ KАПИЈЕ

25. април 2021.
Журналист

Ауторка: Ксенија МАРЧЕТИЋ

„На Авалу се склањају само добростојећи људи који имају аутомобиле, одводећи тамо љубавнице…“ можда је некада било овако, како је описао Нушић. Сада, тамо је склоњен Незнани јунак. Опасан са стотине степеница и осам ’’љубавница’’, каријатида, које верно скоро једно столеће, чувају споменик Незнаном јунаку. Велики мермерни блокови давали су му велелепни, хладан изглед. Степенице које су водиле до улаза правиле су кораке ситним, и док се пењете схватили бисте да овде све говори. Велике рупе од граната, ветар који се провлацио међу стубовима и сунце. Допирало је кроз ресетке и пролаз са друге стране споменика. Такође, Авалски торањ или Феникс од Авале како су га мештани називали. Из пепела поново подигнут. Врх торња поносно се виорио и видео са самог врха споменика. Међутим, било је овде и нечег голим оком невидиљивог.

СИМБОЛ МАЈKИ

neznani junakНа вратима споменика Незнаном јунаку стајале су Оне. Kамени стубови у облику жена. Гледале су једна другу и на својим плећима носиле ову монументалну грађевину. Симетрично постављене у паровима, са обе стране споменика. Народне ношње на њима су биле различите, толико живописних детаља, оштрих црта лица. Озбиљне, поносне, али не и статичне. Сунце које се проливало по њиховим лицима и ветар који се шуња међу њима чинио их је живима. Свака од њих представљала је једну националност бивше СФРЈ. Босанке, Црногорке, Далматинке, Хрватице, Словенке, Војвођанке, Србијанке и Јужносрбијанке, симболи мајки свих палих ратника у првом светском рату. Симбол јединства.

ЖРНОВАН ЈЕ ЖРТВОВАН

Тачно осамдесет и седам година од ’’демолирања историје Србије’’. Тако су многи Историчари описивали овај чин. У самом централном делу споменика гледајући плочу на кјој је писало ’’1912 – 1918’’…
’’Млада дамо мораћете да изађете.’’

Обратио ми се старији човек са кључевима у руци. Шкрипа решетака која је одзвањала, чинила је ово место још сабласнијим.

Сваке године у априлу, уочи годишњице, негде до поднева споменик би био откључан због посетилаца, а ми се у обилазак, ипак, упутисмо са чуваром.

’’Мало људи зна за то, али није Авала од јуче. Жрнован је био цео један град, још од.. ихххх има… Сад, никоме није баш најјасније било што је споменик баш овде морао да буде, али ето дигоше га у ваздух“, објашњава нам Владимир Ивковић, један од чувара споменика и ризница прича које обавијају ово место.

На месту споменика Незнаном јунаку, налазио се читав један град. Утврђење које је пркосило годинама, многобројним ратовима и освајачима. Међутим сам врх Авале деловао је најпогодније за подизање једног оваквог споменика и једина препрека морала је да буде уклоњена .– утврђени средњовековни град Жрнов.Војска Kраљевине Југославије морала је да елеминише овај бисер српске историје. Официри и војници брзо су извршили задатак и планином су ођекнуле снажне експлозије, а древни град претворен је у гомилу камења.

Град је срушен до темеља и дигнут у ваздух. Нажалост, сва прича о њему ту се и завршила, 18 априла 1934. године. Најчешћа верзија гласи да је добио име по жрвњу, али не обичном већ ном за млевење руде. Цела планина је пре доласка Турака носила назив Жрнов, мада многи верују да је Авала старије име и да носи порекло из келтског језика. Авала је још у келтско доба важила за свету планину.

zrnov5 790x704 768x432’’Постојао је још од Римљана, они су га ваљда и подигли. Преживео је Турке, Аустријанце, Мађаре.. и ми Срби му пресудили.’’

Постоји мноштво теорија зашто је краљ Александар желео да споменик подигне баш на Авали.

МАСОНИ – СЛОБОДНИ ЗИДАРИ

Након рушења старог града, сам краљ Александар је спустио камен темељац држећи сребрни чекић у руци. Ово је било једно од главних обележја слободних зидара – Масона. Верује се да је Александар био један од њих. Kао и сам вајар Иван Мештровић. Много пута поменута реч “пирамида’’ имала је јасно место и у Мештровићевој идеји. Да би Авала потпуно попримила облик пирамиде, односно да би добила јасно масонско обележје, морала је да буде зарубљена на врху. Само на том месту могао је да буде подигнут споменик.
Цела конструкција споменика је деловала компактно. Ниска камена ограда опасавала је простор око споменика и чинило се да је све даље од тога само леп поглед и низбрдице које су држале овај симбол јединства. Међутим ако би се овај камени зид који је био у висини колена прескочио или се прошло поред степеница које су водиле даље од споменика наилазило би се на тунел који је био затворен великом гвозденом капијом. Верује се да су то пролази до којих се долази у крипту где су Масони имали своје обреде.

ЗМАЈЕВИ ОД АВАЛЕ

Право благо овог места предтсвљају његова околна насеља. Место одакле су потицали највећи хероји. Такође, махом Непознати јунаци. Само нека имена храбрих људи који су успели да сачувају ово место писала су на зиду звоника цркве у Белом Потоку. На самом дну дворишта налазио се Парохијски дом. Kао у филмовима, поред седео је свештеник у црној одежди, који је одмах устао да дочека госте.

’’Добара дан, помаже Бог!’’

Тако је започео разговор којим је ово место добило слику и тон. Све је одзвањало животом.

’’Гледао сам како пада, са своје терасе. Тада је и све у мени падало. Експлозија ме је бацила три, чет’ри метра унутра…’’ присећајући се бомбардовања и пада Авалског торња дрхтавим гласом али и великим поносом рекао је свештеник Светозар Иванчевић. Било је ово мирно, скромно место, међутим богато историјом. У самом дворишту цркве Светој Марији Магдалени налазио се велики камени крст. Пресијавао се на сунцу и чинило се да је све магија прошлости ту остала. То је био крст који је претходно стајао на месту починка Незнаног јунака, који су мештани подигли. Kада бројни апели ове чаршије нису уродили плодом и Жрнован је требао бити срављен са земљом, у ноћи пре самог рушења храбри житељи овог села у знак борбе преместили су овај камени крст и сачували га.

’’Видиш ову ограду?’’ Свештеник Светозар показао ми је погледом на целу капију ове скромне цркве, окренули смо се и направили круг.

’’Јесмо ми мали народ, али оно што је наше не може нам нико узети.’’

Цела камена ограда била је саграђена од рушевина града Жрнована који су храбри људи и становници овог села успели да сачувају.

Чудна је била моћ овог места, а и људи. Своју тврђаву успели су да изграде поново, из пепела. Авалски торањ попут феникса, опет је подигнут на истом месту 2010. године. Можда је Жрнован остао затрпан испод вела тајни споменика Незнаном јунаку, али једно је било сигурно. Нико није успео да угаси ватру овог места. Дух народа који се борио да сачува свој идентитет, пркосио је свему. Мењао је главни град своје господаре и цивилизације које су му остављале различита обележја, али Авала је попут митске капије времена и народа и дан данас буди велико страхопоштовање и понос.