„У баскету 3 на 3 стиче се маштовитост, осетиш игру. Користе се разне цаке, да се изразим баскет жаргоном, како да противнику подвалиш, како да му набрзака даш кош и ту се та интелигенција развија. Ја сам одрастао на Новом Београду и то је спортски крај. Дођеш на кош у осам, девет ујутру да шутнеш двадесетак лопти, а када видиш да долазе старији аутоматски узимаш лопту, станеш са стране и гледаш.“
Најпре је кошарку само гледао, а када је заиграо и када се за његово име први пут чуло, новински наслови већ су били претрпани комплиментима – „Душан Силни под обручима“, „Нови бисер YU ризнице“, „Кецман доминира“ , „Кецаман поново блиста“, „Кецман разбио лименке“.
Док су други у првом плану стављали лични успех и статистику, он је радио за тим, док су остали причали о свом успеху, он га је стварао. Тренерова продужена рука, лидер на паркету и у свлачионици, човек који уме све и који може све, дефиниција ол-араунд играча, оличење тимског играча, човек за којег је Бодирога рекао да је најбољи дефанзивни играч против којег је икада играо, играч који чини да његови саиграчи играју боље – Душан Кецман.
Његова игра „један на један“ била је права новина, с обзиром да се у нашем кошаркашом подневљу одувек највише пажње посвећивало шуту. Кецман је свесно занемарио рад на свом шуту и посветио се усавршавању игре у одбрани и „један на један“. Његов осећај за скок, поготово офанизвни, био је запањујућ. Тек од 2001. године и преласка у ФМП почео да је да коригује свој шут са дистанце, којег је знатно унапредио тек преласком у Партизан 2002.
По доласку у Партизан постаје један од играча који су били носиоци игре тадашњег тима Партизана чији је просек био 21 година. Његова каријера је имала падове, али и увек ново васкрснуће у Партизану. Он је три пута одлазио и три пута се враћао у Партизан. Након лутања по Турској, Грчкој и Украјини Кецман је други пут обукао црно-бели дрес 2006. године и то се задржао све док 2008. године није стигао позив Желимира Обрадовића да потпише за Панатинаикос.
А када се Душан Кецмани трећи пут вратио у Партизан у кошаркашку историју забележио је слике које се не заборављају:
Прва таква десила се у Београду у крцатом Пиониру када је уз звук сирене погодио за победу против Ефеса и том победом се Партизан пласирао у ТОП 16 фазу Евролиге. А у тој фази под Партизаном редом су „оружје положили“ Панатинаикос, Мурусија и Барселона, која је тек против Партизана први пут изгубила у елитном такмичењу. У наредној фази Партизан је „укрстио копља“ са „поносом Израела“ Макабијем из Тел Авива. Кецман је „натрпао“ кош Макабија до врха, убацивши 29 поена уз шут за три поена 7/9. Друга незаборавна слика десила се у Загребу у “Драженовом дому” у финалу регионалне кошаркашке лиге, где је Цибона угостила Партизан. Тада се десила она већ легендарна тројка на 0.6 секудни до краја са своје половине којом је донео себи и Партизану шампионски прстен јадранске лиге.
„Да ли можете да разумете ситуацију у којој мртав човек устаје? Е тако сам се ја осећао када је Кецман погодио.“ То су биле речи тренера Партизана, Душка Вујошевића, када је упитан да прокоментарише ту ситуацију.
Кецман је један од ретких играча који може да прими велики број информација и њих искористи тако да његов тим најлакше стигне до поена. Он тачно зна ког играча и где да усмери у одбрани, у ком тренутку да дода, да ли да направи продор или да шутне. Не постоји играч коме Кецман није продао неку финту. Кецман обилује маштовитошћу у игри и кошаркашком интелигенцијом, које је научио, како сам каже, у уличном баскету.
Кецманове статистике на појединим мечевима биле су толико импресивне да би му позавидели многи европски и светски великани ове игре. Не шутира пуно, али шутира прецизно и из позиција које му омогућавају најлакше поене, не губи лопте, не прави нерезонске фаулове и увек додаје играчу који може лакше да постигне поен. Када би ме ико питао који би био мој идеални тим, одговорио бих му да би то био тим састављен од 12 Душана Кецмана.
Своју опроштајну утакмицу Кецман је направио тако да оде у пензију на начин по којем је и играо и по којем ћемо га сви памтити – господски. Он је целокупан износ од продаје карата за свој опроштајни меч проследио за реновирање вртића у Свилајнцу, који је уништен у мајским поплавама које су задесиле Србију. Поред тога, последњих неколико минута утакмице деца узраста од седам година играла су уместо играча који су дошли на Кецманову опроштајну утакмицу. Кецман је испраћен уз поруку 7.000 људи: „Душане, хвала ти“ и звукове популарне песме партизанових навијача – „…Када умрем рећи ће: гробар био је и Партизан једино је волео.“, после којих Кецман није могао да сакрије сузе.
И још једном… Душане, хвала ти!
Последњи радови
Студентски радови7. јул 2015.КАДА САН ПОСТАНЕ ЈАВА!
Интервју недеље25. јануар 2015.КАДА ИМАТЕ УРЕЂЕНУ ДРЖАВУ, ИМАТЕ И УРЕЂЕН СПОРТ
Вести из несвести5. јануар 2015.ПАРТИЗАН СЕ РЕВАНИШИРАО ЦЕДЕВИТИ
Студентски радови14. децембар 2014.СА БАСКЕТАШКИХ ТЕРЕНА У КОШАРКАШКЕ ЛЕГЕНДЕ!