Студентски радови

Рок музика ће преживети

4. јун 2017.
Драгана Пиргић

Бранка Главоњић

Бранка Главоњић већ дуже од деценије својом емисијом „Бунт“ омогућава да се рок музика чује на телевизији. Кроз њену емисију прошли су сви, стари бендови које већ сматрамо класицима српског рока, до нових, младих, неафирмисаних бендова чија музика тек треба да се чује иако је то данас, када рок музике и музичара готово нема у медијима, јако тешко постићи, али млади и талентовани људи увек могу наћи своје место у „Бунту“.


Недавно сте добили награду за допринос рок култури од крагујевачке емисије „Мегафон“, колико вам значе награде?

С обзиром да је ово прва награда коју је емисија „Бунт“ добила у Србији након 15 година постојања, могу слободно да кажем да ми награде не значе у смислу да су мотиви због којих радим ову емисију потпуно другачији. Највећа награда за мене је дуговечност Бунт-а, јер само моји сарадници и ја знамо колико је тешко било коју емисију, а посебно рок емисију одржати “виталном и живом” више од деценије у Србији. Са друге стране значи ми кад неко препозна труд и напоре да се задати циљеви остваре, поготово кад вас награде људи који се баве истим послом. Изузетно сам захвална емисији „Мегафон“ и драго ми је што је прва јавна награда за емисију „Бунт“ управо стигла из Крагујевца.

„Бунт“ је најдуговечније емисија, која се бави рок музиком, на овим просторима, како вам успева да толико дуго трајете и да ли је током свих ових година било борбе за опстанак емисије?

За све што је важно у животу морате се борити. Мени је до „Бунт“-а било и још увек је изузетно стало, ја имам моралну одговорност да на националној фреквенцији дозволим да се чује глас и неке друге Србије, Србије која је моја свакодневица, Србије која је мањина, то су људи који размишљају и о неким другим стварима, не само о оним који задовољавају примарне инстинкте. Ја не желим да говорим о томе колико је било тешко и још увек је, желим да говорим о животним радостима које ми доноси сваки нови саговорник, уметник, музичар, јер на овој нашој “измрцвареној” рок сцени постоје предивни људи од којих сам много научила, са некима се и приватно дружим и заиста чине мој дан комплетним.

Да ли је ово данашње време најтеже за бављење квалитетном музиком, с обзиром на то каква нам је медијска сцена, или то мисли свака генерација за своје време?

Свако време носи своје добре и лоше стране. Кроз историју музике било је превише и добрих и лоших примера, много неправди према неким композиторима које и данашње генерације слушају и покушавају да проникну у њихову генијалност. Оно у шта сам сигурна то је да рад, труд, посвећеност и квалитет на крају ипак буду препознати. Медијска слика Србије је ужасавајућа, али ауторима то не треба да буде оправдање да се не труде око своје музике, потребно је увек да стреме што вишим циљевима, јер на крају ти си оно што остаје након тебе.

Један музичар је недавно изјавио да је данашња рок музика „као кад пустите воду из славине“, само отиче, а не производи никакву реакцију. Шта ви кажете на то, каква је наша рок сцена?

Нажалост, никакву реакцију данас не изазива рок музика, али не зато што нема довољно квалитетне музике и музичара, већ зато што је вишедеценијско медијско сервирање “бљувотина” узело маха. Данас никога не занима ни добра књига, нити добар филм, па чак ни успеси српских младих научника, спортиста итд. Важније је да ли су неки учесници “ријалитија” успешно обавили своје дневне и ноћне рутине, да ли су се чланови жирија многих узалудних такмичарских емисија “скандалозно” посвађали и да не наводим више примере који чине живот у Србији обезвређеним.

Пратите ли стање у региону каква је тамо ситуација када је у питању рок музика?

Слична је ситуација као и у Србији. Једина светла тачка је ако говоримо о представљању младих бендова, „Демофест“ који ће се ове године одржати десети пут у Бања Луци.

Емисија „Бунт“ заједно са РТС-ом основала је „Бунт рок фестивал“, колико је важно младим, неафирмисан бендовима дати медијски простор и зашто нема више оваквих пројеката када очигледно интересовање постоји?

Постоји интересовање бендова и аутора, но, интересовање публике не постоји. Ја се надам да је таква ситуација тренутна, и да мора да прође одређени временски циклус.

Цео живот се бавите музиком, дипломирали сте на Факултету музичке уметности, који је то бенд или музичар без чије музике не можете?

Пре свега не могу без музике коју су стварали композитори класичне музике кроз векове, такође, много ми значе сви албуми Канде, Коџе и Небојше, многе песме Дарквуд Даба, Бијесова итд, као и сви концерти бенда Е-плаy. Искрено, не волим да одговарам на оваква питања јер ми је музика многих бендова важна, а немам код оваквих одговора довољно простора да их све споменем.

И за крај, да ли ће рок музика преживети у Србији и како то да постигнемо?

Наравно да ће преживети, у којем облику и каквој форми не знам. Да бисмо то постигли морамо се сви повезати и бити већи пријатељи једни другима, такође, морамо више слушати једни друге, и бендови, и медији, организатори концерата, фестивала и на крају публика која мора бити више заинтересована.