Студентски радови

Родно место Вука Караџића – село Тршић

16. мај 2017.
Дарко Лучић

Село Тршић налази се у Јадру који се простире, највећим делом, између планине Цера на северу, реке Дрине на западу и планина Гучева и Борање на југу. Средином општине протиче река Јадар, десна притока Дрине, по коме је овај крај и добио име.

Јадар је одавно био насељен. На основу неких трагова материјалне културе, археолози претпостављају да је у овом крају још у неолиту било људских насеља. Најраније су га насељавали Илири, а затим Римљани, који су, заинтересовани за рудно благо, подигли неколико насеља и кастела на месту данашње Лознице и у Зајачи. Верује се да и Трајанов град на Церу потиче од Римљана.

У периоду до осамнаестог века Јадар је стално био насељен словенским, односно српским живљем. Већину данашњег становништва чине досељеници из динарских области, који су овамо почели долазити крајем седамнаестог и почетком осамнаестог века. Као гранична област Јадар је за време Првог српског устанка и на почетку Првог светског рата био стално изложен нападима непријатеља који су преко Дрине упадали у Србију: Турци против Карађорђевих устаника, а Аустријанци против српске војске.

Тршић се по свом изгледу, конфигурацији терена и занимању становништва не разликује много од других села у Јадру и Рађевини. Читав овај брдско-планински крај у западној Србији, све до Ваљева и Ужица, обилује природним лепотама које чине шумовите планине, брзе и бистре планинске речице и потоци, села прошарана шумом као и оранице. У овом крају могу се видети куће окружене воћњацима које су расуте на све стране по косама и брежуљцима као беле капи овчијег млека. Са једног од околних брда може се у целини видети ово село. То је та панорама Тршића која га чини посебним у односу на околна села. Чине га такође, бројне ливаде и пашњаци на којима се свакодневно налази огроман број домаћих животиња. Управо та раштрканост кућа омогућава да људи из Тршића могу имати ближег комшију из другог села него из свога.

selo trsic

Такво је одувек било село Тршић. Тек последњих година, а нарочито од давне 1964. године, када је изграђен нови пут, усред села подигнута нова Вукова спомен-школа, урађена позорница са отвореним природним амфитеатром за саборске свечаности и рестаурирана Вукова кућа, село Тршић је нагло изменило лик и постало право туристичко место, које током године прими преко сто хиљада посетилаца, поштовалаца великог Вуковог дела.

Тршићем протиче прелепа бистра река Жеравија. Овом речицом и њеним притокама-потоцима село је издељено на више мала и заселака. На самом изворишту, испод Кукавице, недалеко од брда Цариграда, у Жеравију се уливају: с десне стране Мало врело, а с леве Ћумурашки поток. Између овог потока и Кукавице налазе се Велики брег, Мала бобија, Парлози, Пећ и Виногради. Даље, низводно, Жеравија прима с десне стране потоке Лађевац, Вуковац, Богошнички и Буковац. С леве стране у Жеравију се уливају, поред Ћумурашког потока, још и Раковац, а у њиховој близини се налази и Вукова кућа, по којој је ово село иначе најпознатије. Доста туриста из Србије, али и шире, долази у Тршић, како би видели родну кућу Вука Стефановића Караџића.

На путу до Вукове куће знатижељни посетиоци готово увек застану задивљени пред прелепим здањем нове Вукове спомен-школе у долини речице Жеравије, на месту где се завршава асфалтна трака новог пута. Нешто даље одавде, на једној заравни усред села, са које се пружао поглед на све засеоке, па и на Вукову кућу, налазила се стара Основна школа „Вук Караџић“.

На стогодишњицу Вукове смрти, 1964. године, подигнута је нова, савремено урађена и опремљена Вукова спомен-школа. Ово лепо здање је дело архитекте професора Мате Бајлона, а радове на њему, као и на учитељским становима, извело је Грађевинско предузеће „Зидар“ из Лознице. Од тада Вукова спомен-школа постала је домаћин појединачних и групних посета, ђачких екскурзија и других гостију, који преко целе године долазе у Тршић, Вуку у походе. Посетиоци ове школе у њеним просторијама могу видети и Вукову спомен-библиотеку. Она је основана са циљем да се њене витрине, смештене у посебној просторији на спрату нове школе, сваке године пуне новим, тек објављеним и целокупним делима књижевника и научника. Своје књиге, између осталих, први су послали Иво Андрић, Добрица Ћосић, Михаило Лалић, Антоније Исаковић и многи други.

У знак сећања на Вука Караџића- великана наше културе, у Тршићу, Лозници и ширем Вуковом завичају сваке године се одржава Вуков сабор као једна од највећих и најзначајнијих културних манифестација у Србији. Тада се испред Вукове куће окупља велики број људи, организују многи уметнички програми, који укључују хорове културно-уметничких друштава из Лознице, Ваљева, Шапца и Београда, које прати огромна маса посетилаца. За све извођаче и учеснике ове манифестације, позив и учешће на Вуковом сабору представља ретку част и велику обавезу према овој јединственој културној светковини.