Студентски радови

Манастир Придворица

12. мај 2017.
Дарко Лучић

Уз један од обронака планине Голије, у срцу Србије, на заравни изнад леве обале реке Студенице, близу села Придворица, стоји манастир Придворица посвећен Христовом Преображењу. Манастир се налази на нешто мање од тридесет километара југоисточно од Ивањице, на путу према манастиру Студеници, од кога је удаљен око двадесет километара. Придворица је подигнута уз важан средњевековни пут који је спајао ибарску с моравичком котлином, односно две средњевековне жупе назване по речним сливовима Ибра и Мораве.
Упркос уништавањима, његове архитектонске одлике сврставају га у најлепше примерке српске средњевековне архитектуре, а до данас неоткривена историја о његовом ктитору додаје му дозу тајанствености, довољну да заинтересује сваког. Иако је без натписа, фресака, записа и других позданих археолошких података, није остала изван токова озбиљног истраживања српске средњевековне уметности, тако да је Придворица, добила одређено место у модерним историографијама о старом српском градитељству. Само по замисли простора и облицима увршћује се у рашку градитељску школу.

Порекло

Време грађења манастира нигде није забележено у историјским изворима. До скоро се веровало да се податак из Студеничке повеље, где се помиње „Придворица и калуђерице у њој“, може узети као почетак оснивања овог манастира. Зато се и веровало да је Придворица саграђена кад и студеничка Богородичина црква, крајем дванаестог века. То се слагало са предањем да ју је подигао дворанин Стефана Немање. Међутим, доказано је да постојећа Студеничка повеља није аутентична, већ да потиче из седамнаестог или осамнаестог века. О историји Придворице у средњем веку нема писаних података, иако се она налазила не само на значајном стратегијском положају, у средишту средњевековне српске државе, већ и на важном подручју за тадашње рударство. Пре него што је предузета прва обнова цркве у шеснаестом веку она је већ била у рушевинама. Тако велика разарања могла су настати у време првих налета Турака у петнаестом веку. Другу обнову манастира почео је тадашњи старешина цркве, прота Михаило Поповић, 1850. године. До те обнове црква је веома страдала. Радовима који су предузети средином деветнаестог века цркви је дат облик који је имала донедавно. У току саме обнове, црква је изгубила и оно мало живописа што се до тада у њој сачувао.

О називу Придворица

Назив манастира Придворица наводи на мисао да је у њеној близини било седиште, двор неког властелина. Двор се могао налазити на једном од два локалитета, на „ћелијама“ или Јеринином граду. Предање каже да је манастир назван по неком великодостојнику Стефана Немање, угледној личности са двора српског великог жупана. Полазећи од тог предања помишља се и на могућност да је реч о дворјанину који је на неки начин учествовао у градњи Студенице, чије је подизање Немања окончао 1186. године. Једно предање о настанку Придворице каже да је Немањин верни вазал односно слуга, толико био заслужан за градњу манастира Студенице, неизмерно се трудећи око грађевине, па је владар одлучио да га награди тако што ће му одобрити да изгради сопствену задужбину. Немања је слуги рекао да од манастира Студенице крене уз реку и где нађе згодно место сазида цркву. Слуга је, каже предање, сазидао цркву за две стопе већу од Студенице, па су се око тога завадили. После дужег времена одлучили су да се помире, Немања и његов слуга су заједнички изградили цркву посвећену Светом Алексију Човеку Божијем у селу Милићи, које је, кажу, по томе и добило назив, по њиховом помирењу. У цркви се и данас могу видети остаци фресака за које се мисли да су првобитне.

Манастир Придворица данас

Проглашењем региона планине Голије парком природе, манастир Придворица и његова околина су ушли у састав Резервата биосфере, који тако добија на значају на више начина, па и за развој туризма. Ова чињеница даје манастиру шансу за потпуно нови живот, а то се може видети према све већем броју људи који посећују овај манастир, а становници околине окупљају се приликом значајнијих црквених празника. Највише их је за манастирску славу Свето Преображење Господње у августу. Манастир Придворица је 2000. године добила нов иконостас, чији је ктитор приватни столар Ђорђе Антонијевић, 2001. године добила је нови звоник, ктитори звоника су били општина Ивањица и предузећа из тог града. Године 2004. уведена је електрична струја у цркву и олакшан живот свештеника и верника. Црквена имовина враћена је Придворици 2005. и 2006. године, чиме је знатно ојачан положај цркве и обезбеђен њен опстанак. Милун Ивановић био је и последњи парох придворички, јер је црквена општина придворичка 2007. године, одлуком Епископа жичког Г. Христозома, преименована у манастир Придворицу. Игуман манастира је Тимотеј Миливојевић.
Oд манастира се пружа феноменалан поглед на околна села, брда, ливаде и пашњаке. Сам прилаз Придворици је нешто неописиво. Окружује га пребогата природа, оно најбоље што српски предели могу да пруже. Унутрашњност манастира је испуњена бројним иконама светаца. Заједно са манастирима и црквама, оне уједно представљају највеће српско благо. Придворица се издваја од осталих српских светиња, по томе што се у њој налази велики бели иконостас, који увек задиви посетиоце овог манастира. Такође, један је од ретких манастира који има свој грб, а он се налази на горњој страни у самом манастиру. Осим што је значајан за развој српског туризма, Придворица има статус споменика културе од великог значаја.