„Промашен“ факултет

„Они нас овде гуше политиком и неким теоријама, а нама то уопште не треба! Овај „факс“ се распада!“

„Добро, а шта нам треба?“

„Па, на пример, треба ми пракса! Кад изађем одавде да умем нешто да радим. Мислим, знам ја на папиру како се пише вест и шта им је онај бекграунд, оно што стоји уоквирено са стране (покрет прстима који формира правоугаоник у ваздуху), али не умем то да применим, разумеш? Знаш кол’ко је на Сингидунуму боље, они функционишу баш као једна права редакција, снимају се, праве емисије. И зато и пролазе боље од нас!“

Факултет политичких наука није савршено место за образовање новинара. Има оних који тврде да није ни најбоље. Али, будући новинари на овом факултету имају праксу. Тачно, овде се не функционише као у једној редакцији. То је зато што их има – четири. Такође, пракса под кровом ФПН-а постоји и за оне који се у професији новинара не проналазе. Други спрат Факултета, када се крене степеницама код библиотеке – не може се промашити.

 

                                                       У ДАНАС-у КАО КОД КУЋЕ

Коме се свиди штампа и жели да вежба писање, ту је  магазин „Политиколог“.  Тијана Ранковић је део ове редакције скоро две године. Иако магазин не излази често (2 пута у семестру: пред Нову годину, Ускрс и крајем оба семестра), Тијани је писање помогло да научи како се основни „закони“ новинарског посла примењују у пракси. У томе су јој помогле старије колеге – апсолвенти ФПН-а, који уређују ову новину.

„Ми смо слали текстове и по неколико пута да видимо да ли су добри и шта да исправимо. Уредници су нам преправљали те текстове на састанцима и свако ко је желео да нешто научи, имао је прилику.“

Осим што је научила да пише, Тијана је у „Политикологу“ имала могућност да схвати како функционише права редакција. Иако је правила „почетничке“ грешке, нису је мучили уобичајени „почетнички“ проблеми.

„Прави се читава листа контаката, свих који се налазе у Политикологу. Такође, имамо листу контаката које смо сакупили радећи у неким другим редакцијама. Тако имамо могућност да до неких саговорнка лакше дођемо, да не морамо сами да тражимо те контакте.“

Обавезе у „Политикологу“ не утичу много на трку по предавањима, вежбама, колоквијумским недељама и испитним роковима. Са друге стране, због тих обавеза није јој било тешко да се снађе у редакцији дневног листа „Данас“.

„Политиколог ми је доста помогао да немам проблем да зовем саговорника, да одем на место догађаја,  када одем – да знам шта и кога треба да питам и да могу те људе лако да нађем. Кад сам отишла тамо, то уопште није био проблем, лако сам се уходала, брзо сам се уклопила јер и Политиколог функционише као редакција“.

 

СПРЕМНА ЗА БИЛО КОЈУ РАДИО-СТАНИЦУ

 

„Били смо бачени у ватру: радили смо конкретне ствари, ишли смо на терен, представљали се као прави новинари, не као студенти. Радили смо конкретан рад за који мислим да је карактеристичан само за праве редакције. Стекла сам такво искуство да сутра могу да уђем у било који радио и да кажем: Ја сам способна да овде функционишем и да радим. “

Бојана Мекић је члан радио-редакције емисије „Слушаоница 6“ скоро читав студентски „век“. Како је велики љубитељ спортског новинарства, најпре је пратила догађаје из ове области. Искуство са утакмица Универзитетске лиге помогло јој је да прати Универзијаду у Београду, а касније и национални спорт. Данас је један од водитеља „Слушаонице“, али спорт није запоставила – уредник је спортске рубрике. Обавезе у „Слушаоници“ понекад није лако ускладити са факултетским, али је изводљиво.

„Наравно, када је време колоквијума, направи се распоред у договору са члановима редакције. Може да се стигне и да ти сваке недеље, бар једном недељно,  радиш – чак и у испитном року. Све је ствар организације.“

ОПУШТЕНА И ПРЕД И СА КАМЕРОМ

Телевизија је, изгледа, највећа енигма будућих новинара. О њој се углавном чују два, углавном погрешна мишљења. Једно је да за ТВ треба само лепо лице и пријатан глас, те да се читав посао своди на време пред камером (у студију, на терен ретки помисле), током ког вас гледају симпатија, комшиница или стрина из провинције. Са друге стране, многи су убеђени да је ТВ новинарство јако тешко, јер морате водити рачуна о кадру, камери, расвети, себи, саговорнику, питањима (па ако радите прилог – све ово пута три), те да га је компликовано савладати и научити. Весна Радојевић, водитељка ТВ емисије „Јавна одрбрана“, је доказ да су оба става претерана.

Лепо је када ТВ новинари имају лепо лице и пријатан глас, као Весна, али пре него што се појаве пред камером, заиста морају да воде рачуна о много елемената, што је понекад стресно и ретко када је лако. Ипак, не изискује надљудске способности да би се савладало.

„Овде се све научи: шта је sync а шта off, колико шта траје, како се правилно снима, како да поставиш свог саговорника у кадар.. И то се све некако учи у ходу. Кад је о водитељима реч, једини је предуслов да пред камером немаш проблем.“

За неколико месеци Весна завршава факултет. Успут није стигла да оде на сваки час вежби, ни да спреми баш сваки колоквијум на време. Ипак, године је завршавала у року радећи макар по један ТВ прилог недељно. Велико искуство које је „покупила“ у „Одбрани“ биће одличан додатак њеној дипломи, када буде „куцала на врата“ за посао.

„Врло је корисно  моје ослобађање пред камером и то размишљање како ћу нешто да покријем сликом, како да укомпонујем или да направим сценарио. Била сам на неколико кастинга за ТВ емисије и приметили су како сам пред камером сасвим опуштена. А сигурна сам и да ће ми ово искуство отворити врата за неки посао кад будем професионални новинар.“

 

КАО ПРАВА PR АГЕНЦИЈА

Звввввр! „Хало, PR служба, изволите?“

„Расписан је конкурс за волонтирање. Да ли могу да се пријавим, иако немам искуства?“

„Уопште није потребно искуство, Најважније је да човек буде одговоран и предан раду. Овде је, иначе, све ствар договора, могу да се мењају термини за волонтирање, можемо да се договарамо када имате испит, вежбе.. Али најважније је ако се нешто договоримо, да то поштујемо. Најважнија је одговорност и жеља да се научи.“

Ко жели, овде може да научи све о односима са јавношћу. Координатор PR службе Факултета политичких наука, Сенка Игњатовић, у овом тиму је већ три године. Савладала је многе технике PR-а и добила прилику да научено примени у пракси. Већ две године организује „PR дане“ – регионални семинар о односима са јавношћу. Прошле године је тема био политички маркетинг и у три дана Факултет је угостио политичаре и стручњаке у овој области. Семинар се одржавао у мају, али то „пи-аровце“ није омело у студентским обавезама.

„Ја у то време нисам ни завршила факултет, још увек сам учила за јунски рок. Ускладили смо се тако што сам ја била у читаоници док су они горе и раде, онда ја дођем да радим, а они оду да уче. Тако сам успела да постигнем. Ја сам завршила у року, било ми је тешко, али се исплатило.“

 

ФАКУЛТЕТ НИЈЕ ДЕМОДЕ

Интернет портал студената новинарства је у функцији  већ два месеца. Тренутно су на њему текстови студената четврте године, којима је писање за сајт предиспитна обавеза. Најчешће се баве темама које се тичу студената, али постоји много текстова и из области културе и уметности. Осим што се учимо да пишемо на нов, онлајн начин, сада знамо и да постављамо текстове и слике и правимо линкове. Наш сајт је, тренутно, оцењен као најбољи у категорији студентских портала у Србији.