Студентски радови

Политика истребљења индивидуа у филму ,,Јастог“

4. јул 2016.
Угљеша Лазаревић

Друштво је одувек вршило снажан притисак на своје припаднике; да прихвате начин живота који се сматра пожељним, да поштују културне обрасце који доминирају, да прихватањем политичког, културног система у ком живе, такође, и легитимшу мере и поступке власти које их угрожавају зарад ,,одржања стабилности и мира“.

Социјалним конструктима који људе подвргнуте њима претварају у средства извршавања задатог правца функционисања заједнице бави се филм ,,The Lobster“

Први филм на енглеском језику грчког режисера Yorgus Lanthimos-a жанровски може да се опише као апсурдна, дистопијска трагикомедија; апатична глума у филму усклађена је са тамном и аморалном атмосфером у којој безизразни и отуђени ликови покушавају да преживе.

Радња филма смештена је у фиктивном граду у ком је законом прописано да свако мора да има своју партнерку/партнера. Уколико дође до раскида везе људи бивају принудно смештени у хотел окружен шумом у ком по директиви менаџера хотела морају у року од 45 дана да се упусте у везу са особом за коју сматрају да им одговора или ће бити претворени у животињу по сопственом избору и пуштени у дивљину. Дакле, живот у таквом свету омогућен је једино паровима, док самци не заслужују да буду људска бића те бивају протеривани као животиње које гости хотела, кроз поподневни хоби лова, беспоговорно убијају. Главни лик Дејвид, кога тумачи Колин Фарел, оставши без девојке, одлази у хотел у ком на постављена питања о свом сексуалном опредељењу збуњено и несигурно одговара да је хетеросексуалац, премишљајући се да ли да одговори да је бисексулац. Та сцена на самом почетку филма нам сугерише како ликови у том свету услед друштвеног притиска да увек морају бити у вези, не знају и немају ни времена да спознају своје сексуално опредељење и преференције пре но што се упусте са неким у везу. Одсуство самосвести о сопственим љубавним и сексуалним преференцијама замењено је механичким избором партнера на основу појединих идентичних физичких или психичких карактеристикама ( психотично одсуство емпатије, често крварење носа, слепило ). Разлог што је филм назван ,,Јастог“ лежи у Дејвидовом избору да постане та животиња уколико не успе да пронађе партнерку; јастози имају дуг и плодоносан животни циклус и живе на мору. Апсурдност коју овај избор имплицира садржана је у томе што у свету где се људи механички понашају, униформисани нужним и безначајним карактеристикама које деле са партнерима, највећи израз дистинктивне индивидуалности и самоспознаје се испољава у избору животиње на бази личних мотива; јастог дуго живи и живи на мору, а Дејвид је одувек хтео да живи на мору. Избор животиње је прва и једина одлука донесена без условљености прилагођавања будућим партнерима. Ликови са којима Дејвид проводи време у хотелу и дели искуства о напретку проналажења партнерке су као и остали ликови у филму названи по својим карактеристикама; Човек који муца и ћопави човек ( тумаче их Џон Ц. Рајли и Бен Вишав ). Човек који муца сурово је кажњен, менаџер хотела му је изгорео руку тостером, зато што је прекршио правило против самозадовољавања, док је ћопави човек успешно убедио девојку којој је стално крварио нос да и он дели ту заједничку бољку, те је често ,скривајући се, ударао нос о било шта што га је могло раскрварити како би одржао везу. То је Дејвида мотивисало да и сам почне да се претвара не би ли успео да преживи и очува себе у људском облику. Међутим, претешко је било глумити хладног и психотичног човека који ужива у насиљу и не поседује нимало емпатије за друге људе што је била главна карактеристика партнерке којој се удварао. Она, која се иначе у филму зове бездушна девојка, почиње да сумња у хладнокрвност свог партнера те му убија пса ( његовог брата који није успео да пронађе партнерку ) како би га тестирала. Дејвид не успева да прикрије емоције, ослобађа се своје бивше партнерке која је хтела да га тужи менаџеру хотела због преваре и одлази из хотела бежећи ка шуми.

У другом делу филма представљена је група побуњеника које Дејвид упознаје у шуми; они за разлику од остатка града забрањују било какав вид љубавне и сексуалне везе међу својим припадницима. Међутим, протагониста упознаје кратковиду девојку ( тумачи је Рејчал Вајз ) и упушта се у тајну везу: обоје су кратковиди, што је узрок њихове обостране наклоности. Вођа групе  убрзо сазнаје за њихов ,,прекршај“, одводи кратковиду девојку у град и под изговором да жели да јој излечи кратковидост потпуно је ослепљује. Упркос томе, Дејвид и сада ,,слепа девојка“ успевају да побегну из групе, међутим како Дејвид није слеп, немогуће је наставити везу са обзиром да не постоји више заједничка физичка карактеристика која их је спојила. На крају филма следи шоканта, одбојна и одвратна сцена, Дејвид одлази у купатило кафића у ком су се одмарали од пута, и ослепљује себе кухињским ножем. Након одгледане сцене прекинуте одјавном шпицом у трентутку када је Дејвид приближавао оштрицу ножа очима, јавља се осећај изненадног гађења и мучнине према филму, али тренутну разочараност екстремном завршницом филма мења помисао да, заправо, то јесте логичан завршетак са обзиром на алегорију коју филм симболизује.

Парови у филму, заправо, представљају јединке, обзиром да појединци немају права на људски живот у том свету, индивидуалне карактеристике постају нешто што је идентично између особа у вези како би бар привидно представљали ,,једно“. Самим тим степен друштвене контроле спуштен је на ниво дијада, прихватање особе за свог пара зависи од тога да ли поседује неку идентичну карактеристику, као што третман припадника неке заједнице зависи од степена прихватања и доследног живљења под  културним и политичким обрасцима те заједнице. Друштвена контрола у филму сугерише да је живот удвоје нужан и да је човек бескористан и беспомоћан кад је сам, а једини начин да се једна индивидуа као појава искорени јесте да се принудно стопи са другом која поседује нешто идентично. Такво друштво састављено од двочланих заједница у оквиру које је нужно поседовати дељену карактеристику, представља политику истребљена самосвесних и аутономних индивидуа.