ОД СОБЕ ДО ОБЈЕКТА

Град Београд обезбедио је објекат, а донација САД омогућила квалитетнији рад у Центру за особе са интелектуалним тешкоћама

Влада је пунолетан, али зависи од својих родитеља. Може све, али под надзором и уз нечију помоћ.
Да није било помоћи, Влада би се, уместо да игра стони фудбал, и даље гурао са својим другарима у скученој просторији месне заједнице.
Након десет година, они напокон имају свој нови простор, своју ,,другу кућу’’.

 

Било па прошло

      Владимир ( Влада ) Илеш присећа се да је некадашњи објекат Креативно едукативног центра за ментално недовољно развијене особе ( КЕЦ МНРО ) био је скучен, неадекватан и морали су да га деле са неколико организација: 

,, Тај простор у коме смо ми били је био мали простор, значи ми нисмо могли ни да се играмо, то је стварно било мало за нас ’’, прича он.
,,Нас је 15 било, ја се сећам, седимо на столицама, и онда..мало смо се, шта ја знам, гурали смо се тамо ’’, објашњава Влада.

      Центар у који Владимир долази је непрофитна невладина организација која постоји од 2002.године.
Од самог почетка услови за рад су били неодговарајући јер се преко 30 особа са интелектулним тешкоћама радило без елементарних услова .

Ланчана помоћ до успеха

      Грађани Сједињених Америчких Држава су, кроз партнерства Европске команде Сједињених држава И Канцеларије за одбрану Амбасаде САД-а, донирали су око 350 хиљада долара за реновирање објекта који је Град уступио КЕЦу. 

Маргарета ( Грета ) Кецман, председница Центра, заслужна је за ту сарадњу:

,, Захваљујући мом познанству са госпођом Жанет Кол, супругом амбасадора Израела у Београду , бившег амбасадора, дошла сам у контакт са господином Миланом Кркобабићем И са госпођом Мери Ворлик из амбасаде САД ’’, прича Кецманова.

,, На оба места наишли смо на велико одобравање и вредновање наших резултата и препознавање квалитета рада на основу чега је донета обострана одлука да се подржи наша идеја за добијање новог простора“, објашњава она.

У сусрет успеху

Око 300 квадрата, одвојена трпезарија, добра локација у центру града, неколико просторија које су тематски уређене- изглед су Центра сада.

Овако опремљен, он је омогућио едукаторима да осмисле квалитетнији програм својим

корисницима.

Циљ којем теже су побољшање услова и квалитета живота особа са интелектуалним тешкоћама, као и њихова инклузије и интеграције у социјалну средину кроз програм радног ангажовања и запошљавања.

Социјална радница Милена Стојковић свакодневно ради са корисницима не би ли у том циљу истрајали:

,,Трудимо се да им побољшамо свест о њиховој улози у друштву и како треба да се, на који начин да реагују, шта треба да коригују у свом понашању’’, објашњава она.

,,Врло су жељни и спремни да уче, често предлажу шта да радимо и теме о којима да разговарамо, тако да је то неки вид тимских радионица “, прича Стојковићева.

Како стручни тим Центра каже, функционалалност простора олакшава да у свом циљу истрају, али и успеју.

Oвде можете погледати    снимак са отварања Центра.

 

 

Ојачани подршком

Прод сталних корисника, велики број њих долазии повремено тако да, током дана, у радионицама учествује преко њих 50.
Музичке радионице, радионице са мађионичарем , радионице керамике, плеса па и веронауке само су неке од оних које Центар нуди.

Родитељи су задовољни програмом јер виде напредак, веће интересовање за друштво И спремност своје деце да се радно ангажују.
Такође, добар приступ и темпо стручњака прати могућности свакога од њих.

,,Родитељи као што сам ја често наилазе на неразумевање околине, мислим то није генерално али врло често се дешава да вас неко не разуме’‘, објашњава Деана Илеш, родитељ.
,, Овде наилазите на разумевање и стручњака и људи који овде раде, коначно и других родитеља и корисника, и то много значи, у сваком случају“, каже она.

 

КЕЦ се налази у Београду, у улици Краљевића Марка четири и, како Кецманова потсећа, отворен је за сваку особу са интелектуалним тешкоћама, независно да ли похађа специјалну основну школу, средњу занатску или је корисник још неке НВО овога типа.

 

Борбом до циља    

Ван породице и Центра, многи обесхрабрују њихове могућности.

Мало ко је спреман да ослушне оно што им је потребно, а још мање њих да заиста помогне.

Срећом, ипак их има.

 

 

Опремљен и збринут, КЕЦ треба да настави да одржава простор и организује програме који ће особама попут Владе помоћи да развију потенцијале и покажу друштву да су равноправни чланови које треба прихватити.