Бане Трифуновић открива Лица улице

Више су од онога како их видимо кроз шофершајбну

Живе на улици, гледамо их кроз прозор или кола. Многи од њих немају матични број. Немају запослење, приходе и обележени су као друштвено непожељни. Искључени су из заједнице и гурнути на маргину друштва. Али, како то спречити? Магазин Лицеулице проналази начин. Први српски улични магазин, настао по узору на амерички ’стреет папер’, има конкретне идеје. Он моделом организоване продаје нуди шансу социјално угроженима да се запосле, стекну легалне приходе и тако постану део друштва.

Глумац Бранислав Трифуновић, председник управног одбора магазина “Лицеулице“, открива нам идеју која га је водила да од тренутка када се први пут сусрео са концептом уличних новина у иностранству, то пожели да донесе и у Србију. Како би покренуо пројекат а затим га реализовао, Бане је окупио ведру и ентузијастичну екипу која је спремна да лица са улице прикаже каквим их не знамо, а јесу.

Зашто ’Лицеулице’ ?

Зато што је, пре свега, намењено клинцима који живе на улици и чије лице гледамо кроз шофершајбну тако да смо хтели да те клинце склонимо на неки други колосек, да им дамо шансу и да покажемо њихово друго лице које ми нисмо односно, које већина грађана, није видела никако другачије- тако да смо хтели да то лице улице које је вукло лоше конотације ставимо у бољи контекст.

Како Лицеулице помаже социјално угрожене ?

Тако што им конкретно даје посао, што не морају да просе већ можемо да их убедимо да могу да буду део система тако што раде неки посао који је пристојан и који им омогућава да зарађују од свог рада, да зарађују од тога колико се труде. Ми пола новца од сваког часописа прослеђујемо њима који задржавају за себе. Мислим да је то конкретно.

Постоје ли критеријуми по којима бирате продавце ?

Постоји законски критеријум. То не смеју да буду деца млађа од петнаест година и наравно морају да прођу неке мале тестове, али то је већ део којим се баве психолози и други део наше екипе који води цео пројекат.

Колико за сада имате продаваца ?

За сада их је двадесетак што није број који смо ми желели, али је добар почетак. Оно што је била наша жеља јесте да установимо магазин да излазимо једном месечно, чисто да знамо да имамо неки ритам. Добро је што клинци не одлазе, што су схватили да и они имају заслуге у томе, тако да мислим да ћемо ширити број тако што будемо ширили градове у којима дистрибуирамо Лицеулице.

Ко може да се укључи у рад магазина?

Ми стварно примамо све људе и много људи се јавља тако да смо у неколико прилика морали и да одбијемо неке. Заиста много њих жели да волонтира и ради са нама. Увек је добродошла помоћ и ми смо установили принцип да ћемо мењати сараднике, да нико ту није сталан тако да ћемо увек бирати људе на нивоу ентузијазма и на нивоу онога што су урадили до сада.

А ко би боље знао приче са асфалта ако не они који су сате, дане, неки чак и године, провели на њему? Градске приче, своје наде и проблеме са којима се сусрећу, као и велики број информативно-едукативних текстова неке су од тема са којима се магазин Лицеулице бори.

И, наредни пут, видите ли га у рукама насмејане омладине која прилази и нуди га за симболичну цену, сетите се да ћете куповином једног броја њима обезбедити сладолед, сок или сендвич за вечеру.

Млади који учествују у ланцу дистрибуције магазина носе картице тако да вас неће преварити, а и уколико неко то ипак жели, ипак ћете имати нови број препун актуелних и горућих друштвених питања.

___________________________

У рад магазина можете се и Ви укључити:

Студенти се могу пријавити за стручну праксу код Слободана Радосављевића на другом спрату, канцеларија 220, сваког дана после 10 часова

Стручна пракса може се реализовати у следећим областима:

Писање (екологија, инклузија и јавни простор);
Истраживање (регионално и шире: екологија, инклузија и јавни простор);
ПР подршка (узајамна промоција, аудио интервјуи и аудио-визуелни материјали);
Маркетинг (рекламирање, оргазницаија и учешће на трибинама);
Продукција;
Фундраисинг (ангажовање око прикупљања финансијских средстава)

презентација