Наука и уметност

НЕПРОМЕНЉИВА ЈЕДНАЧИНА ЗА ОСОБЕНОСТ

10. март 2018.
Ivana Dobric

Предраг `Мики` Манојловић добио је 2012. године Добричин прстен, глумачку награду за животно дело. Због тог признања настала је ова, не тако класична (ауто)монографија “А ко си ти?”. Манојловић ту бира да се представи кроз интервјуе. У њима одговара на питања о 70 улога на филму, 40 у позоришту и неколико у серијама, али ту проговара и о својим уверењима, ставовима, вредностима, мотивима и осећањима.

О УМЕТНИКУ, ЧОВЕКУ, ЖИВОТУ

Ронити у туђим водама значи бити стално изложен разним изазовима. Тешко је ако си фобичан, не (с)личан. Дакле, личност и дело, врлине и мане, све се то налази у овој књизи. Предраг `Мики` Манојловић глумац је само на сцени, веома смео редитељ, свачији Отац, чежљиви пријатељ, усамљени колега, принципијелан човек. Серијски тачан. Све заједно, он је наш. И светски, животан. Достојанство театра, филма и радија.

Глумци не ретко подражавају људе који су бољи или гори од њих, загледани у платно они најпре умачу кист у себе, па онда из свог богатог или сиромашног живота сликају картактере. То није начин на који гради лик Предраг. Иако је сваки глумац изабран од редитеља, Манојловић се ту издваја јер је он више од глумца, он је првенствено истраживач људске природе. Он је отворен, вољан и спреман да копа дубоко по себи да би разумео другог (себе). Све је то (емпати)ја.

И управо, са тог места он открива особине које сви носимо у себи, оне слабо истражене: чувеног и скривеног тамног брата. Иако у интервјуима није адвокатског духа, већ схватања дела као целине, он посуђује своје тело да игра нама једнаке људе. Скривен дубоко у несвесном, он понире у најскривеније место да докучи љуску звану живот. Шта то јаје значи, то оставља нама да одгонетнемо. Он га само (п)остави на сцену.

ЛИЧАН, ВРЕДАН И ЖИВОТАН

У овом крајње необичном делу, сатканом од интервју, неколико ауторских текстова и говора колега, глумац је одабрао дате интервјуе ослобођен сујете, самољубља и великог имена. Он је изашао пред нас, не на поклон, већ сасвим го. На тај начин упознајемо га какав стварно јесте. Ово изузетно драгоцено сведочанство о једном уметнику може бити занимљиво широком кругу читалаца.

На самом почетку књиге упознајемо се са претходним добитницима, читамо речи других уметника и колега поводом Микијевог добијања тог највећег признања за сваког глумца. У питању је награда за животно дело, а прстен који се добија је имитацији чувеног прстена Добрице Милутиновића из 1937.године. Свега се у тим говорима може пронаћи: од дубоког наклона, студиозног образложења, узвишног тона, до промишљених реакција, ироније појединих. И ту се врата не затварају. Без слика, он отвара душу, и у више од 50 интервјуа упознајемо Микија од 29 до 65. године! Свако ће га замишљати другачије, видети неке мрље, али не заборавимо, ми смо ти који стварају слику о неком. А да је ауторитет еврпског глумишта, то је неоспорна чињеница.

ЈАВНИ ГОВОР

Завршивши са начинима на који га други виде, највећи део књиге је посвећен интервјуима. Да ли је остао веран ЈНА почетком деведесетих, када је одлучио да не глуми у позоришту, зашто после прекида рада са чувеним позоришним магом Питером Бруком не игра на филму, већ се потпуно посвећује ТВ серији Вук Караџић, зашто није ишао у Кан на промоцију филма „Отац на службеном путу”, нека су од питања на која ћете наћи одговор у књизи, ако будете стрпљиви.

Величанствено је видети како се неко односи према прошлости, јер се тако и трага за својим местом у историји уметности коју смо препознали као вечиту запитаност или игру. Тема књиге је личност кроз разговоре са новинарима. Свакако то није лоше место за испољавања емоција и личних доживљаја о разним темама. Такође, књига нас учи о глумачком позиву. Прозвани у наслову књиге, ми док читамо интервје, учимо од њега, чак и када се (не) слажемо. Ми се заправо на тај начин као глумац припремамо да тумачимо лик о ком читамо. Тако сазнајемо и оно чувено ко смо. Шта је збиља, а шта уобразиља.

Последње поглавље носи назив: Без маске. Неколико ауторских текстова и говора следи, које потврђују јединство мишљења и делања. Интервјуи су само фрагменти нечијег живота, једног трена. Већ слећег друго би могло бити важно, на папир заведено. Ту се најбоље види сложеност личности. Док се у ауторским текстовима јасније види његов став. Тек тада се види колику важност придаје одређеним стварима. Рецимо, зашто као добиник награде Павле Вуисић за животно дело одустаје од жирирања 2006. године, коју после добија Петар Краљ? Зашто му је Стеријино позорје (било) важно? Да ли је демократија пала при бомбардовању Србије? Док ужички сељаци нападају Емира Кустурицу због земље, кога он брани? Какав траг оставља БИТЕФ у свету? А када новинари наносе друштву штету?

ЖИВОТНИ ГРАДИТЕЉ

Предраг ‘Мики’ Манојловић, глумац је и редитељ, животни градитељ. Рођен је у Београду 5. априла 1950. године у породици глумаца Зоре и Ивана Манојловића. Након гимназије уписује Академију за позориште, филм, радио и телевизију, одсек глума. Са двадесет година остварује прву улогу и већ тада показује раскошан таленат. Са двадесет и пет постаје један од водећих глумаца у земљи. У наредних десет година сарађивао је са свим значајним позоришним и филмским ствараоцима, добио Стеријину награду, Златну арену, Октобарску награду, златни ловор вијенац МЕСС-а, годишње награде Народног и Југословенскох позоришта, поменимо само неке. Деведесетих се сели са породицом у Француску. Живи и ради где га посао одведе. Оснивач је и председник Радионице Интеграције.

“А ко си ти?”, прва је монографија ове врсте код нас, где смо добили рецепт за откривање тајних састојка неке личности, чак иако нисмо вешти у кухињи глуме: шта то зачине срцем, а кад осоле душу. У њој проналазимо мисаони склоп једне личности, како кроз бројне одигране улоге, тако кроз јавну изговорену реч, а главни сведок је време. Мики, такође, проговара о релевантним друштвеним улогама, где открива и анализира стање друштва кроз разне аномалије. Ова књига заједнички је подухват Вукотић медиа, Службениг гласника и УДУС(Удружења драмских уметника Србије). Значајна је све љубитеље личности или дела Предрага Манојловића. Можда посебно има драж за будуће новинаре, глумце, који ће откривати непроменљиву једначину за особеност.